Jutro!
- Autor IvaJop
- Budite prvi koji će ostaviti komentar!
Volite li ustati a da vas dočeka sunce? Još pri tome nije vas ništa zaboljelo čim ste otvorili oči, niti vam se u misli ušunjala neka negativna misao.
Ko to ne voli, pitam se?
E sad, ako je još vikend pa se ona jedno dva broja veća pidžama ne mora skidati čitav dan... Kupatilo zaobilaziš, bože nećeš valjda prati zube kad ne izlaziš.
Ko puši zapaliće odmah, znam. Ko ne, pametnije mu je što ne pali tako rano.
Pošto živimo u dobu tehnološkog napretka (barem je nešto u napretku!) većina stanovnika ima računar, pa će prvo, pošto uključi ringlu i pristavi vodu za kafu, uključiti računar. Ili će pogledati u spravicu bez koje je danas nezamisliv život? Mobilni telefon! Svejedno. I jedna i druga spravica imaju slične, ako ne iste specifikacije.
Zašto to radimo? Pojma nemam.
Neko da ode na taj Fejs. Ne-daj-bože-da-neko-nema-profil. Na Fejsbuku saznajemo sve one meni ne zanimljive stvari: ko je šta pametno napisao, gdje se ko i s kim fotografisao, ko je šta lajkao, ko je završio i koju školu, fakultet (danas ga svi završavaju), a da, da ne zaboravim besmislene pozive da igram neke igrice!
Još kad vidim zahtjev za prijateljstvo devetogodišnje djevojčice koja ide s mojom kćerkom u razred ili zahtjev nekoga koga ne poznajem!
Neko će upaliti računar da pročita vijesti, knjigu, dovrši maturski, pronađe neki recept, pregleda konkurse, pusti omiljenu radio-stanicu, pronađe ideju za neku kreativnost, a ko se probudio sa nekom boljkom - da ispita koja li je.
Šta da nema računara?
Mobilnog?
Da li bi pozvali komšinicu na kafu (muški sigurno bi)?
Popričali sa životnim saputnikom kakav mu je bio radni dan?
Domaćica bi bila domaćica pa joj doručak ne bi izgorio dok je ona na fejsu!
Ljubitelji muzike bi je slušali na starom radio-kasetofonu (kladim se da nove generacije nikad nisu čule za njega a kamo li ga vidjele. Gramofon???)
Da li biste napisali pismo?
Kupili novine ili otišli do biblioteke da pozajmite knjigu?
Javili se roditeljima da vidite kako su, ako su uopšte?
Pokušali zamijesiti hljeb?
Pa, ne znam, ali znam da mi se ovoliko miješanje tehnologije u život ne dopada.
I to sve sa nekim šiframa. Lozinka za imejl, fejsbuk, skajp, vajrles...
Gore od KGB-a!
Postali smo zavisni od tih nekih dostignuća, pa ličimo na bespomoćne debile koji ne razmišljaju svojom glavom nego samo biraju između mora serviranih glupavih informacija! Može li se ikome zapamtiti datum rođenja ili me na to mora podsjećati računar?
Ako je u modi provesti vikend na Zlatiboru, što JA to moram znati?
Ne moram, naravno. Neću imati profil i neću da svi moju facu listaju kao knjigu!
E, đavola! Kako neću kad nam je nametnut taj način života. Uostalom, sve s kim trebaš da ostvariš kontakt odradiš preko četa ili skajpa. U stvari to je i jedina pametna strana ovih novih vrsta druženja. Čuti se sa nekim. Razmijeniti potrebne informacije.
E, da mi je budilnik (potražiću kod kineza) pa da ga lupim desnicom kada ovako zvoni ujutru! Ajd sad lupi ove androide pa si zalijepio 200-800 km!
A onako bi sa sevapom desnicom u, što rek'o Kinez Četir maraka!
Jutro!