SLOBODA RIJEČI: Savremena tehnologija ugrožava vaše pravo na privatnost
- Autor Saša Milićević Dobojski Info
- Budite prvi koji će ostaviti komentar!
Već godinama globalnu javnost potresaju različite afere (Bredli Menig, Edvard Snouden) o zloupotrebi položaja i prekoračenja ovlašćenja američkih agencija za prikupljanje podataka o građanima SAD. Kap koja je prelila čašu bilo je izlazak u javnost informacija da SAD veoma intezivno prisluškuju i po Evropi, od "običnih” građana, preko državnih činovinika i funkcionera, do ministara, permijera i predsjednika država – svi su na meti. Prisluškivanih je bilo i u BiH. Međutim, prisluškivanjem se na bave samo države, nego i "obični” građani...
Htjeli priznati ili ne, svako od nas ima potrebu da nešto iz svoje prošlosti/sadašnjosti sakrije od drugih ljudi, šire javnosti ili čak članova najužeg kruga porodice. Pravo na privatnost jeste jedno od fundamentalnih prava iz korpusa ljudskih prava koje štite razni dokumenti međunarodnog karaktera. U našoj državi ovo pravo zaštićeno je ne samo Ustavom BiH i Ustavom Republike Srpske, nego i Zakonom o zaštiti ličnih podataka Parlamentarne skupštine BiH.
Da li su razni servisi na Internet mreži (fejsbuk, tviter, viber i sl.) besplatni ili ne, odnosno da li se plaćaju ličnim podacima ili ne, je priča za sebe.
Paleta "alatki” za špijunski zanat u BiH, u rasponu cijene od 30 do 100 KM, je veoma velika. Šijunaža više nije ono što je nekada bila, ili što se zamišljalo da jeste. Razvojem nano tehnologija, visoke integracije elektronskih komponenti: kondezatora, otpornika, dioda, tranzistora na veoma malim površinama (npr. foliji dimenzija 2x2 cm) omogućili su proizvodnju elektronskih aparata velikih performansi, malih dimenzija i po veoma pristupačnim cijenama.
Na najpopularnijim veb lokacijama za onlajn kupoprodaju ili ugovaranja kupoprodaje možete pronaći naočare, hemijsku olovku ili upaljač sa mikro kamerom. Tu su još i ekstra mali uređaju veličine jedne SIM telefonske kartice putem kojih se može prisluškivati razgovor ljudi u radijusu od deset metara. Zbog svojih malih dimenzija uređaj troši izuzetno malo energije, lako se sakrije u prostoriji, automobilu, može se umetnuti u kućište produžnog kabla, itd... a funkcioniše preko mobilnog operatera jednostavnim pozivom broja telefona SIM kartice koju ste stavili u utor uređaja.
Za 50KM možete kupiti prislušni aparat spakovan u kućište stika USB fleš memorije koji je opremljen fotoaparatom, video kamerom i snimačem zvuka. Ovaj uređaj ima ugrađen vema osjetljiv senzor pokreta koji omogućava aparatu da sa svojom video kamerom snima samo onda kada se "žrtva/e” nalaze ispred sočiva. Na taj način ova kamerica štedi energiju, može da ostane aktivna do desetak dana i da snimi do 8 sati video materijala sa zvukom u rezoluciji 1024x768px.
Kao "posebno” iz ponude trgovci ovim stvarčicama izdvajaju razne aplikacije za računare, pametne telefone i sl., a koje su specijalizovane da bilježe svako slovo koje ste unijeli preko svoje tastature u računar/telefon. Proizvođači tvrde da imaju i aplikacije koje rade u "bekgraundu”, tj. aplikacija bilježi svaku tipku koju ste aktivirali na svom androdid telefonu i te podatke skladišti na memoriji vašeg telefona. U "deklaraciji proizvoda” piše da se aplikacija instalira u roku jedne minute, skladišteni podaci zauzimaju jako malo prostora na memoriji telefona, a isti se mogu preko Internet mreže, blutua, vrlo lako prebaciti na drugi uređaj. Čak i ako obrišete čet istoriju sa fejsbuk ćaskanja ona će ostati zapamćena u vašem telefonu, a to će moći pročitati osoba koja vam je ubacila špijunski softver. Zbog ovih karkateristika ova aplikacija radi "ispod radara” na vašem telefonu ili računaru pa antivirus, a ni antišpijunski programi, ne mogu je detektovati. Ovo posebno zabrinjava zato što su telefoni danas toliko personalizovani jer preko njih fukcioniše viber, razni mesendžeri, fejsbuk, skajp, mejlovi, itd., a putem čega se može doći do veoma intimnih podataka o svakoj osobi. Ovi opasni alati su prilagođeni da ih koriste i laci bez naročitih tehničko-tehnoloških znanja.
Prodavci ovih uređaja se vrlo jasno ograđuju od kupca i načina na koji će on ove špijunske alate koristiti. Vrlo decidno navode da oni odgovaraju samo za ispravnost aparata, a da kupac isti može "koristiti jedino u skladu sa zakonom”. Kako lijepo rečeno: u skladu sa zakonom! Bez njegovog znanja svaki građanin se može prisluškivati samo uz poštovanje stroge procedure, dozvolu suda i u veoma kratkom periodu koji odredi istražni sudija s tim da posle nekog vremena građanin mora biti informisan da je bio prisluškivan iz zakonitog razloga. Onda se samo nameće jedno logično pitanje: čemu služi "običnom” građaninu ovakva stvar ? Jer Krivični zakon Republike Srpske u članu 172. štiti nepovredivost tajnosti pisma i drugih pošiljki, odnosno pravo na tajnost lične prepiske. Zatim u članu 174. zabranjuje neovlašćeno prisluškivanje i tonsko snimanje, a u članu 175. neovlašćeno fotografisanje.
Odgovor je vrlo jasan. Ovi uređaju se koriste za povredu svakog od gore pobrojanih pravnih dobara koja su zaštićena, a ko će biti meta – to zavisi od toga da li nam je muž, dečko, patološki ljubomoran, da li nam je komšija popularni Ilija Čvorović iz kultne drame "Balkanski špijun”, koji pokušava da istraži svaki aspekt privatnog života svog podstanara Jakovljevića jer on ,,osonovano sumnja” da je riječ o opasnom "državnom neprijatelju” iz Francuske. Odgovor na ovo pitanje je lako pronaći i na sajtu ovih radnji specijalizovani za prodaju špijunske opreme. U sekciji "utisci i komentari” postoje na stotine komentara "zadovoljnih klijenata” koji šalju pohvale prodavcu, ali i prenose svoje utiske kako su na veoma uspiješan način raskrinkali "paralelne živote” svojih djevojaka, žena, kćerki, uposlenih, članova porodice itd.
Audio, video, foto materijal koji nastane na ovakav način može se iskoristiti za razne nemoralne stvari, uslovljavanja i prijetnje. Pravo na privatnost, pravo da sami odlučujemo šta ćemo o sebi dijeliti sa drugima, može se povrijediti na najbrutalniji način sa nesagledivim posledicama po ličnost žrtve. A nadležni organi koji treba da brinu o ličnoj sigurnosti svakog građanina su više nezainteresovani nego što su nemoćni.