110 godina Politike

Novine koje držite u rukama glasilo su pristojne Srbije i po njima se, evo stotinu i deset godina, meri vreme u Srbiji. To je najbolji list koji je na Balkanu ikada postojao. I ako za sto godina neko u Srbiji bude pokretao neko novo glasilo, na nekoj ultramodernoj tehnološkoj platformi, opet će morati da kaže ono što su Ribnikari pre sto deset godina rekli: „Svi koji nisu u partijskoj borbi ogrezli, da slobodno iskažu svoje mišljenje, ne s ovog ili onog čisto partijskog gledišta, već po svom dubokom uverenju.“

Otkako je izmišljena štamparska mašina, uvek se znalo ko je ko po tome ko šta čita. Vi ste, drugim rečima, ono što čitate, a „Politika” je u srpskom novinarstvu opstala jer su se u njoj čitali Branislav Nušić, Jovan Dučić i Miloš Crnjanski.

Ali „Politika” koju su 1904. osnovali Ribnikari ne sme da se zadovolji time što je iznad kaljuge u kojoj se valjaju današnja štampa i politička scena. Naš ne sme biti onaj malograđanski ideal – „svi u blatu, a mi u belim odelima“.

Stara, velika „Politika” se ne sme pretvarati da Srbija nije danas takva kakva jeste; u njoj moramo čitati i kakva bi Srbija mogla ili morala da bude.

Neko je s pravom rekao da sve prave političke nacije moraju da imaju list kakav je „Politika”. Šta to znači? „Politika” je kroz istoriju bila i moderna i liberalna i tradicionalna, ali je uvek i iznad svega bila rodoljubiva, ukratko: prava nacionalna institucija. „Politika” ima retku osobinu da nije izlazila u okupiranoj Srbiji. Sada Srbija sa 110 godina starom „Politikom” ulazi u godinu u kojoj Evropa obeležava sto godina od početka Velikog rata.

Šta to znači? Da nam se pruža najređa moguća prilika da ponovo ispričamo priču o sebi. O Srbiji. I o „Politici”.

Ljiljana Smajlović