Američki džihad, nafta i sveti rat

Vilijam Engdal, geopolitički analitičar i ekonomista, istraživač je čije knjige i studije omogućavaju čitaocu da prodre u suštinu procesa dugog trajanja u čijoj je osnovi ambicija bankstera − šačice vodećih svetskih banaka i kompanija − artikulisana nakon 1945. da zavlada svetom. Prva knjiga Vilijama Engdala, „Stoleće rata: anglo-američka naftna politika i Novi svetski poredak“, razmatrala je skrivene agende vođenja ratova i ulogu politike nafte i energenata u brojnim događajima, poput prvog naftnog šoka ranih sedamdesetih, zbacivanja šaha u Iranu 1979. Vilijam Engdal je, između ostalog, autor knjiga„Seme uništenja: Skrivena agenda GMO“, „Dominacija punog spektra: Totalitarna demokratija i Novi svetski poredak“, „Bogovi novca: Volstrit i smrt Američkog veka“ i, prošle godine, „Mitovi, nafta i sveti rat“.

Kako Vi, kao geopolitički analitičar koji veoma dobro poznaje skrivenu agendu Novog svetskog poretka, iščitavate kodove sirijske krize?

- Sirijsko pitanje je na jednom nivou veoma jednostavno, dok je na drugom – jedan od najkomplikovanijih ratova u geopolitičkom smislu u poslednjih nekoliko stotina godina. Imate rat između evroazijskih nacija, uključujući delove Evropske unije, posebno Rusije, i, u velikom stepenu, Kine i Irana, protiv NATO-a, potpomognutog Saudijskom Arabijom, Katarom i Turskom. Za Rusiju je to sukob od velikog značaja zato što, ukoliko bi izgubila Siriju, Rusija izgubila svoju jedinu pomorsku bazu u Mediteranu u vreme kada se pretnje NATO-a povećavaju a ne umanjuju od završetka hladnog rata. Za Kinu je to takođe izuzetno značajno zato što je Kina sada suočena sa azijskim okretanjem Obami, što u stvari podrazumeva prisustvo Pentagona u Australiji, Filipinima, Japanu i Južnoj Koreji, koji su u potpunosti okrenuti protiv Kine kao nezavisne zemlje, tako da se svakoga dana može očekivati vojni pritisak na Kinu u kome bi Kinezi bili uništeni, budući da je vojna moć Amerike jedna fenomenalna mašina.

Savez Rusije, Irana i Kine, koji ja nazivam gvozdenim trouglom otpora, podvukao je crtu pre dve godine kada su ove države rekle: „U redu, mi smo zažmurili nad libijskim pitanjem, a vi ste nas slagali u vezi sa rezolucijom UN. Nećemo ponovo napraviti istu grešku u vezi sa Sirijom“. I one se drže veoma čvrsto kada je u pitanju Sirija. Drugi aspekt ovog pitanja je postojanje dugoročne agende Pentagona koje je opisao penzionisani general Vesli Klark u San Francisku 2007. godine. Radi se o tajnom planu Pentagona koji mu je bio pokazan odmah nakon 11. septembra 2001. po kome se sedam zemalja našlo na listi za udar Pentagona. Po ovoj agendi, trebalo je izvesti promenu režima vojnom silom u sledećim zemljama: Iraku, Siriji, Iranu, Somaliji, Libanu, Libiji i Sudanu. I to je u velikoj meri bio plan koji je u nekim zemljama bio izveden upotrebom oružja meke moći, tzv. Tviter revolucijom, kako je to bilo na Tahir skveru u Egiptu pre dve godine, koja nije pripremila put za egipatsku demokratiju, već za (i nema reči kojima bi se to moglo bolje opisati) islamističko-fašistički politički režim predvođen Muslimanskim bratstvom koje je proizišlo kao jedina organizovana politička snaga, podržana od samog početka od Vašingtona. Obama ima šest savetnika koji su ili članovi Muslimanskog bratstva ili veliki simpatizeri Muslimanskog bratstva, i povezani su sa njim na različite načine. Dakle, agenda SAD je da podrže Muslimansko bratstvo u muslimanskom svetu od Avganistana, Pakistana do Bliskog istoka. U vladi Tunisa dominira Muslimansko bratstvo; u Egiptu do vojne intervencije Morsi i Muslimansko bratstvo su bili na putu da stvore fašističku državu, diktaturu predvođenu Braćom. To je osnova strategije koju su primenile SAD i svrha toga je kontrola energetskih koridora od kojih je zavisna Kina; da kontrolišu Rusiju, da joj zadaju udarac i time onemoguće ono što je Bžežinski u svojoj knjizi iz 1997. godine „Velika šahovska tabla“ nazvao jedinim rivalima američke supermoći, a to su zemlje Evroazije kada se udruže. Američka spoljna politika, američka vojna politika je nakon završetka hladnog rata bila usmerena ka cilju da drži Kinu, Rusiju, Iran i zemlje između njih razdvojenim kako ne bi stvorile panevroazijsku ekonomsku, političku i vojnu uniju, i tako obezbedi da Vašington ostane jedini stožer moći. To je šira agenda koja se nalazi iza sirijskog sukoba. Nakon rušenja Gadafijevog režima u Libiji, neokonzervativci, konzervativci, jastrebovi rata iz Pentagona i Vašingtona su bili puni samopouzdanja kada su krenuli na Siriju i bili su ubeđeni da je pitanje dana kada će Asad nestati sa scene. To se nije dogodilo zato što se Rusi, Iranci i Kinezi nisu ovoga puta složili ni sa jednom rezolucijom UN, što je Obaminu nameru da uspostavi zonu zabrane leta učinilo strahovito teškom, što su oni pokušali da prikriveno urade, ali to se pokazalo katastrofičnim.

Da li se svet nalazi na ivici trećeg svetskog rata? Da li bi sirijska kriza mogla da proizvede jedan takav sukob koji bi se vodio i nuklearnim oružjem?

- Moram da se složim sa Vladimirom Putinom koji pre više od mesec dana izjavio da situacija u Siriji, upravo zbog velikog broja država koje tu imaju svoje interese, kao što su Rusija, Kina i Iran, Turska, Saudijska Arabija, Katar, SAD i Francuska i, svakako, NATO, ima potencijal veoma lake eskalacije u sukob svetskih razmera. Pogledajmo scenario koji je izgledalo da će biti realizovan pre samo nekoliko nedelja, po kome bi SAD u apsolutnoj suprotnosti sa međunarodnim pravom unilateralno ušle u vazdušni prostor Sirije i bombardovale državu koja nikoga nije napala, pod optužbom upotrebe hemijskog oružja. SAD bi odlučile kako bi izvele bombardovanje, koliko dugo bi ono trajalo i kojim intenzitetom, a potom bi na granicu sa Sirijom instalirale kopnene trupe finansirane od strane Saudijske Arabije i Katara. To bi se takođe dogodilo i sa teritorija Turske kao i Jordana, koji je, prema pouzdanim izveštajima, opkoljen osobljem CIA koje trenira plaćenike kako bi u Siriju ušle sa jordanske granice. Imali bismo, dakle, kompletnu invaziju na Siriju, sa stranim plaćenicima među kojima je najznačajnija Al Kaida, u kojoj volontiraju potencijalni bombaši samoubice koji dolaze iz svih krajeva islamskog sveta − iz Pakistana, Saudijske Arabije − kako bi sprovodili Džihad unutar Sirije, protiv manjinskih alavita od kojih vodi poreklo i porodica Bašara el Asada. To je situacija koja otvara mogućnost da Iran bude isprovociran da upotrebi regularno oružje i zatvori Ormuzski moreuz za protok nafte od koga zavise Kina, čitava Azija, veliki deo Evrope i Zapada, i to bi imalo strahovite efekte na cenu nafte i derivata, poskupljujući ih, najverovatnije duplo, za svega nekoliko nedelja. Osim toga, treba imati u vidu da su naftna polja Al Gauar (Al Ghawar) i najveći kompleks rafinerija nafte uglavnom naseljeni šiitima. Postoji veoma velika sumnja da je iranska revolucionarna garda trenirala „spavače“ u Saudijskoj Arabiji, za scenario „Sudnjeg dana“, koji su spremni da dignu u vazduh ovaj kompleks rafinerija koji bi imali devastirajuće efekte na Saudijsku Arabiju ali i na svetsku ekonomiju nafte kao i celokupnu ekonomiju. To bi dovelo do eskalacije sukoba između sunita i šiita, čemu smo se ionako veoma mnogo približili. Sve u svemu, radi se o zaista veoma opasnoj situaciji. Pored toga, uprkos tvrdnji Obame da pristaje na rusku inicijativu, po kojoj treba ispitati tvrdnje o upotrebi hemijskog oružja u Siriji i uništiti ga kako bi se uklonili razlozi za vojnu intervenciju, CIA aktivno isporučuje oružje takozvanim pobunjenicima, a u stvari plaćenicima i teroristima u Jordanu, koji prelaze granicu i ulaze u Siriju, što će svakako voditi daljoj eskalaciji rata.

Selo Malula, drevna hrišćanska naseobina koja se nalazi na severu Damaska, pre nekoliko nedelja oslobođeno je opsade džihadista. Malula je simbol hrišćanstva u čitavoj regiji. Vi ste autor knjige „Mitovi, nafta i sveti rat“. Kako vidite perspektive razvoja sirijske krize u kontekstu rata protiv hrišćana koji se kontinuirano odvija?

- Džihadisti koji su opkolili ovo hrišćansko selo i vršili teror nad nevinim hrišćanskim civilima su fanatični islamski fundamentalisti. Neophodno je vratiti se vekovima unazad, sve do 1080. godine kada je osnovana militantna sekta Hašašina (Hashashins), ubica (eng.Assassins), da bi se razumelo kako to funkcioniše. Ubicama – asasinima – davani su narkotici, hašiš, i u stanju euforije bio im je obećavan raj sa sedam lepih devica, da bi zatim bili poslati da ubijaju u stanju potpune psihotične pometnje. Džihadisti kakve imamo danas, salafisti iz saudijsko arabijskog arsenala i drugih mesta, su, prema podacima koje ja dobijam, trenirani na isti način.

Prvi koje su oni krenuli da ubijaju bili su nevernici − a to su za njih svi koji ne dele njihovu veru. Započeli su sa sufijima, koji predstavljaju najmiroljubiviju spiritualnu granu Islama i džihadisti su započeli da uništavaju sufijske džamije, ubijaju sufijske imame i tako dalje. Zatim su nastavili sa hrišćanima u Egiptu, a sada to isto rade i u Siriji. Oni to rade po pravilu po kome svako ko nije jedan od njih zaslužuje da umre jer nije blagosloven od Alaha.

To je bez ikakve sumnje ludilo, a nikako put ka božanskom, i bilo bi zanimljivo znati da li se džihadisti bukvalno nalaze u stanju drogiranosti, da li ih njihovi komandanti dovode u stanje psihotične hipnoze kada izvršavaju ovakva ubistva.

Da li ovaj proces možemo videti kao deo plana Svetske vlade da kontroliše svet pomoću jedne svetske religije?

- To je veoma zanimljivo i veoma kompleksno pitanje. Jasno je da vlast skoncentrisana u Vašingtonu, Njujorku (Volstritu) i Londonu, koju imaju moćni i veoma loši ljudi, želi da ima potpunu kontrolu nad čitavim svetom. Neki ih nazivaju Svetskom vladom, i njihov je cilj da uništi bilo kakvu opoziciju, da potpuno uništi slobodu na planeti i bukvalno kreira svet Velikog brata iz Orvelove „1984.“ što smo mogli veoma dobro da vidimo u Snoudenovim otkrićima o stepenu špijuniranja koje sprovodi NSA, koja su pokazala da smo svi neprekidno špijunirani, uključujući vladine zvaničnike, NATO i saveznike. Uspostavljanje globalne totalitarne kontrole primarni je cilj Svetske vlade, a religija je istorijski bila instrument kontrole, obećavajući ljudima raj na onom svetu ukoliko na ovom budu potčinjeni prema svojim gospodarima. Familija Rokfeler je potrošila značajna finansijska sredstva kako bi realizovala svoju opsesivnu ideju o kreiranju jedne sintetičke religije koja bi delovala kao glavni instrument kontrole. Neki moji prijatelji, koji su se ovom stranom religije mnogo temeljnije bavili od mene, smatraju da su ovi veoma loši ljudi na Zapadu fascinirani idejom da upotrebe Islam kao osnovu za jedinstvenu svetsku religiju. Da li je to tačno ili ne, ne bih mogao pouzdano da tvrdim, no, jedno je svakako jasno: ljudi koji dominiraju Volstritom, ta moćna kabala (to svakako nisu ljudi koji žive u SAD koji uglavnom nemaju pojma šta su im ovi zlikovci uradili), taj Levijatan koji je preuzeo kontrolu nad svim demokratskim institucijama koje su nekada bile Amerika, tokom poslednjih četrdeset-pedeset godina, ta moć je veoma odlučna da drastično smanji globalnu populaciju, i to je razlog zbog koga se svim silama nameće „Monsanto“ i GMO – frankenštajnovski eksperimenti. I zbog toga se kontroliše snabdevanje hranom čitavih država; oni žele da kontrolišu energiju i to je uzrok vođenja većine ratova uključujući i ovaj za Siriju. Sirijski rat ima u svojoj pozadini ogromnu energetsku agendu sa čije se druge strane nalazi kontrola novca i zbog toga se stvara jedinstvena država u kojoj su svi kontrolisani. Svi bankovni računi su nadgledani od strane američke NSA, svaki protok novca bilo gde u svetu su takođe nadgledani, Iranu je nedavno uveden novi set sankcija. Šta je ono što je novo u ovim sankcijama? Na temelju odluke Veća EU, „Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication (SWIFT)“ je objavio da mu je naložena obustava svojih komunikacijskih usluga iranskim finansijskim institucijama koje su predmet evropskih sankcija. „SWIFT“ upravlja svetskom komunikacijskom mrežom među finansijskim telima i pruža softver i platformu koji su neophodni za normalan rad finansijskih institucija. Samim tim, neophodan je i Iranu za prodaju nafte kao i za druge finansijske transakcije. Veće Evrope zabranilo je kompanijama poput „SWIFT“ da nastave sa pružanjem specijalizovanih usluga iranskim bankama koje su obuhvaćene EU sankcijama. I kao što je „SWIFT“ objavio na svojoj veb stranici, „isključivanje banaka je neverovatan i dosad neviđen potez. On je direktan rezultat međunarodne i multilateralne akcije sprovedene sa ciljem da se intenziviraju finansijske sankcije protiv Irana“.

To potvrđuje koliko je globalistima jednostavno da uspostave totalnu kontrolu. Možemo one koji kontrolišu dešavanja u svetu zvati Svetskom vladom a možemo ih nazvati i fašističkom kabalom – svejedno. Jasno je da je njihov cilj sveopšta kontrola svakoga, neprekidno i na svakom mestu.

Šta je, po Vašem mišljenju, bilo presudno u zaustavljanju eskalacije sirijske krize krajem avgusta, kada je izgledalo da je bombardovanje Sirije od strane NATO-a sasvim izvesno?

- Glasanje britanskog parlamenta je bilo veoma značajno ali je od najvećeg značaja bio trenutak kada je ruski predsednik Vladimir Putin na samitu G20 u Sankt Petersburgu preuzeo kormilo nad situacijom nakon što je Obama, veoma glupo, želeo da kao razlog za rat upotrebi izanđale laži o upotrebi hemijskog oružja od strane vlade Bašara el Asada bez ekspertize međunarodnih institucija, i oduzimajući pravo sirijskoj vladi da iznese svoje argumente. Generali vojske SAD su bili protiv intervencije, većina članova Kongresa je bila protiv, papa takođe; dakle, Obama je bio ucenjen od kabale neokonzervativaca, izraelskog lobija u Vašingtonu, „AIPAC“ i ostalih, kao i Saudijskom Arabijom koja ima moćni lobi u naftnoj i vojnoj industriji u Vašingtonu – prijatelje princa Bandara.

Tokom govora iz Bele kuće posvećenog Siriji, 10. septembra, Barak Obama se zalagao za ulazak SAD u sirijski građanski rat na strani pobunjenika, predvođenih Džabat al Nusrom, direktnim ogrankom Al Kaide u Iraku, koje je opisao kao „najefikasniju borbenu silu u Siriji“, pri čemu je izgovorio rečenicu koja bi trebalo da dobije posebno mesto u analizi orvelijanskog novogovora: „Većina sirijskog naroda – i sirijska opozicija s kojom radimo – samo želi da živi u miru, dostojanstveno i u slobodi“.

- To je opsceno. Podsvesno ni nema druge reči kojom bih to prokomentarisao. Al Kaida ubija hrišćane, ubija druge muslimanske grupacije i sve koji joj se nađu na putu. Danima gledamo video-materijale koji pokazuju zastrašujuće nasilje, poput ubistva vojnika sirijske vojske kome je izvađeno srce, a potom pojedeno od strane pripadnika Al Kaide, pred kamerama. Koga to hvali Obama i kojim rečima? Ti ljudi su gori od životinja. Ironija je u tome što je Vlada SAD zvanično optužila Al Kaidu za najveći napad na američkoj teritoriji – uništenje Svetskog trgovinskog centra i napad na Pentagon − tako da je za većinu Amerikanaca Al Kaida najprezrenija teroristička organizacija na svetu, a sada je, odjednom, po Obaminim rečima, to miroljubiva i prema sirijskom narodu prijateljska organizacija, koju SAD treba da podrže. Intenzitet laži kojima je praćen rat u Siriji od strane Vlade SAD je neverovatan i sada je nastupio pravi kolaps poverenja u institucije sistema i medije. Veoma je važno da ljudi preuzmu odgovornost za sopstvenu sudbinu, da mi kao ljudi, bilo da smo Amerikanci, Sirijci, Srbi, Nemci ili bilo koji drugi narod, preuzmemo tu odgovornost i stvorimo institucije države koje obezbeđuju uspostavu istinske demokratije umesto postojećih koje nas tretiraju kao robove. To je zadatak koji je pred nama.

Kako ocenjujete ponašanje EU tokom pretnje oružanom intervencijom na Siriju? Kakav je značaj činjenice da su se britanski poslanici 28. avgusta usprotivili predlogu Vlade da se izvrši vojna intervencija u Siriji sa 285 glasova protiv, dok je za rezoluciju glasalo 272 poslanika?

- To je bilo izuzetno važno glasanje sa iznenađujućim ishodom. Kamerun takav ishod svakako nije očekivao. Kamerun bi aktivno ušao u ovaj rat još pre dve godine da je mogao. Oland i Fabijus u Francuskoj bi učinili isto. Francuska gaji napoleonske obmane o ponovnoj uspostavi svoje imperije na Bliskom istoku. Sirija je posle Prvog svetskog rata, kao i Liban, bila u posedu Francuske. No, populacija u Evropi se veoma mnogo protivi intervenciji u Siriji i ne vidi nijedan razlog zbog koga bi intervencija bila izvedena.

Da li će globalisti nakon neuspeha koji su pretrpeli u pokušaju da realizuju još jedno Tomahavk bombardovanje sada intenzivirati sukobe na religijskoj osnovi kao strateškog pravca delovanja u cilju uništenja Sirije?

- Upravo to rade. Princ Bandar bin Sultan je bio ambasador u SAD, a sada je generalni sekretar Nacionalnog bezbednosnog saveta Saudijske Arabije. U veoma je bliskim odnosima sa familijom Buš i snažno je posvećen promeni režima u Siriji i dovođenju sunita na vlast. Ista je stvar i sa Katarom i Turskom koje su sunitske države. Postoji direktna pretnja od eskalacije rata na relaciji suniti–šiiti, budući da je Iran zemlja u kojoj 90% stanovništva ispoveda šiiitski imamitski islam, dok su u Siriji 70% suniti, a 15% alaviti. Ne treba zaboraviti ni na Hezbolah u Libanu. CIA je dostavljala oružje pobunjenicima, Al Kaidi i drugima, kako bi borbe eskalirale upravo u vreme kada je sirijska vlada odnosila značajne pobede nad teroristima. Američko bombardovanje je, po svemu sudeći, prestalo da bude neposredna opasnost, ali u isto vreme Saudijska Arabija odvaja milijarde dolara za oružje i, sudeći po izveštajima, pobunjenicima se dostavlja i hemijsko naoružanje kako bi Sirija bila devastirana u što većoj meri. Uništavanje Sirije i sirijskog stanovništva je tragično i tako strahotnih razmera da nadilazi Gerniku iz doba španskog građanskog rata tridesetih godina prošlog veka.

Upravo radite na studiji koja će detaljno obrazložiti skrivenu agendu prema Siriji i načine na koje se ona sprovodi. Koji ste strateški pravac analize poduzeli u ovoj svojoj knjizi?

- Da, trenutno pišem knjigu „Američki džihad, sveti ratovi i odbrana naše nevinosti“ i u njoj govorim o vojnoidustrijskom kompleksu, Americi, Evropi i NATO-u kojim dominiraju Vašington i Pentagon, kao i manipulacijama CIA i drugih agencija Al Kaidom, Muslimanskim bratstvom i različitim džihadističkim pokretima poput Fetula Gulana (Fethullah Gülen) iz Turske, koji se zapravo nalazi u Pensilvaniji, kao i mreže islamističkih škola koje se nalaze na sto dvadeset različitih mesta u svetu, uključujući centralnu Aziju. Radi se o opsežnoj analizi koja bi trebalo da doprinese razumevanju ovog veoma složenog sukoba čije su glavne komponente nedovoljno rasvetljene.

Razgovor vodila: Biljana Đorović