Radnik najveći trošak na Željeznicama RS

Za ovo će biti utrošeno oko 20 miliona evra i to su kreditna sredstva Evropske investicone banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, koja su već ranije obezbjeđena, kaže u intervjuu za „Novosti“ Dragan Savanović, generalni direktor ŽRS.

- U toku je izbor izvođača i treba očekivati da u septembru počnu radovi i da naredne godine pustimo tu dionicu u saobraćaj, ističe Savanović.

* Koji su još projekti prioritetni za ovu godinu?

- To je sigurno projekat poboljšanja voznih kapaciteta teretnih vagona. Još dva miliona evra sredstava treba da dobijemo od Vlade Srbije za ovaj posao. Prošle godine smo dobili oko osam miliona evra za revitalizaciju i remont 195 teretnih vagona. Pored toga je obavljeno i 50 rekonstrukcija i napravljeno još 37 novih vagona.

* Da li ste u finansijskom smislu zadovoljni prošlom godinom?

- Prošlu godinu smo završili sa poslovnim gubitkom. Ipak, od toga smo gubitak iz poslovanja smanjili za dva miliona maraka. Međutim, imamo velika finansijska opterećenja koja nam ruše poslovanje. Samo zatezne kamate za ranije uzimane kredite za finansiranje remonta pruge i pružnih postrojenja, godišnje iznose 7,2 miliona maraka. Njih nam fakturiše Vlada RS koja vraća kredite. Da nemamo kreditne obaveze i zatezne kamate i da ne računamo amortizaciju, mogli bismo doći na pozitivnu nulu.

* Koliki je ukupni gubitak ŽRS?

- Ukupni gubitak ŽRS je negde oko 228 miliona maraka. On je akumuliran od osnivanja ŽRS i 1992. godine. Nigdje u svijetu željeznice ne posluju kao kod nas. Željezničku infrastrukturu svugde finansira vlasnik, odnosno država. Zatim, putnički saobraćaj subvencioniše ili lokalna zajednica ili regija, ako je riječ o međunarodnom saobraćaju države. Putničkog saobraćaja bez subvencija nema nigdje u Evropi. Ono što mi dobijamo od Vlade RS je 25 miliona maraka godišnje, od toga 17 miliona ide na održavanje infrastrukture, a sedam na pokriće gubitka u putničkom saobraćaju.

* Kako unaprediti poslovanje „Željeznica RS“?

- Ima tu više rješenja. Jedno je elektrifikacija cijele pruge. Sad je to 80 odsto. Pošto mi trošimo svoju struju, tu bismo imali minimalne troškove. Dalje, da se poprave finansijski bilansi i izvrši kadrovska rekonstrukcija. Onda, modernizacija pruge i bolji vozni park. Kada bismo mogli od transportnog tržišta da dobijemo još oko dva miliona tona godišnje robe, mi bismo definitivno poslovali pozitivno. Sada prevozimo oko pet i po miliona tona robe godišnje, a sa 7,5 miliona tona i sa oko 3.000 radnika bili bismo rentabilni. Nažalost, nama je radnik najveći trošak. Godišnje se za bruto plate izdvaja oko 50 miliona maraka, a prihodujemo od 42 do 45 miliona maraka.

* Koliko zaposlenih ima ŽRS?

- Trenutno radi 3.388 radnika. Kada sam došao, prije tri godine, bilo je 3.622. Ima mogućnosti da se smanjuje broj zaposlenih, ali i da se primaju stručni radnici i oni koje zahtjeva proces rada. Ove godine 100 ljudi odlazi u penziju, a od kada sam ja došao na čelo ŽRS, u administraciji nije zaposlen nijedan radnik.

* Kolika je prosječna plata u ŽRS?

- Prosječna plata je oko 630 maraka i ispod je republičkog prosjeka. Isplaćuje se redovno. Posljednjih mjeseci kuburimo sa naplatom i plata zna da zakasni i po nekoliko dana. Ali očekujemo da bude redovna.