Opština Stanari – jad i beda dobojskog SNSD-a i politički amoral SDS-a

Indikativno je da su za navedenu odluku poslanici, odnosno odbornici, glasali jedinstveno. Pošto se još nije desilo da dve vodeće partije u dobojskom parlamentu glasaju jedinstveno za neku normalnu odluku jasno je, tj. iz aviona se vidi, da je po sredi opet neka budalaština sa dugoročno katastrofalnim posledicama po kompletnu Srpsku ili barem za deo zapadno od Brčkog.
 
Ono nije problem što nam ovakva odluka u dogledno vreme nudi izbor:
- utapanje u unitarnu BiH kroz formu "ekonomskih regija"
- iseljavanje u pravcu istoka nešto usporenim tempom
- ponovno oblačenje čizama i uniforme u borbi za glavu na ramenima,

nego što su ovakve odluke posledica uvek istih razloga:
- trenutnih političkih interesa nekih partija
- apsolutno strateški nepismenih političara na terenu
- vekovne gladi za vladajućom pozicijom po sistemu "daj meni sad i odma`"
- nebrige za onima koji su dali glas da bi bili tu gde jesmo
- pritajenog plana za vlastito iseljavanje u "bezbednije" krajeve
- slabosti pred ucenama od strane "viših instanci i stranaca".

Emisija "Hronika regije Doboj" na TV K3 prenela je izjave nekih dobojskih odbornika povodom glasanja o ovoj temi. Tu se tek vidi očaj i katastrofalna nebriga onih kojima smo poklonili poverenje prema gradu kojim rukovode i celokupnoj populaciji grada i Srpske.

Doktor Gavrić je dao izjavu u pomalo nejasnom obliku, ali po mom tumačenju, doktor ni na koji način ne podržava ovu odluku i iz koje se može zaključiti da bi usvajanje ove odluke od strane Vlade Srpske dalo povoda da se u dogledno vreme počne raspakivanje Dejtonskog sporazuma. Ali doktor kao iskusan političar je to formulisao u maglovitim i nedorečenim formulacijama tako da ne ošteti svoj i ugled svoje partije u potencijalnom biračkom telu. Stranačka disciplina – dobro, ali da li je bolje da se glupi potezi saseku u korenu ili treba stojati sa strane pa kada požar sve spali zajedljivo primećivati kako je on sve "govorio na vreme".

Ono prošle zime celokupna garnitura SDS-a se na Jahorini skijala u društvu Ambasadora SAD i njegovog tima. Pošto su to bile delegacije na najvišem nivou, nije to bilo samo skijanje i dokazivanje da mi brđani znamo da se vladamo na snegu. Po istorijskoj logici, pali su tu neki dogovori, pogotovo što je iza svega bilo neko vrlo uopšteno i nemušto saopštenje. Znamo da je Amerika velika i ozbiljna sila koja svoje poteze planira dugoročno i po nekoliko decenija unapred. Da li su tada gospoda Ameri ukalkulisali nekoliko njima teških prepreka pa su zaključili da je potrebno raditi druge taktike. Te taktike su Otomanski osvajači odnosno Osmanlije opisivali sloganom "da se vlasi ne dosete".

Navodim probleme sa kojim se susretao SAD tim:
- od 1995. godine svašta su Srbima tj. Srpskoj i Srbiji obećali i obavezno slagali
- Milu su 1997. godine na svojim tenkovima doveli na vlast i opet ništa
- Ivaniću i ekipi su svašta obećali a mnogo nadležnosti oduzeli
- Miletu obećali "Aprilski paket" kao definitivni kraj političkih preustroja i S BiH kao Harisova stranka i Američki prijatelji to `lado nogirali jer je to malo Bošnjacima (a da se to usvojilo mi bi sebi omču okačili na vrat, dobrovoljno)
- došli Rusi, podigli rafineriju u Brodu i Energopetrol, počeli puniti budžet i dali operativnu političku podršku koja se oseti na terenu i svakodnevnom životu običnih stanovnika Srpske
- pojavili se kod Mile nesrbi savetnici, poput dede Arnia Livnea, koji imaju malo drugačije vidike, metodologiju rada, uplive do ozbiljnih svetskih tačaka odlučivanja i koji onemogućavaju da jeftine fore sa Baščaršije i niskorangiranih službenika zapadnih ambasada prolaze bez teškoća
- ludi Srbovi, čak i oni pročetničke provincijencije, podržavaju "Milu-izdajnika", ofarbanog komunistu, švercera i neratnika u prethodnom slavnom vojevanju.

Kao i svaka ozbiljna ekipa, tako i ambasada SAD, ozbiljno promišlja situaciju i traži dodatni način kako da se jeftinije i efikasnije stigne do cilja a ne da se sa Rusima, Izraelcima, Kinezima i ko zna s kom još sve ne, sukobljava oko neke tamo teritorije koja ima presednika države a realno je po broju stanovnika dovoljna za jednog kvalitetnog gradonačelnika. Neka niko ne misli da je ovo glupost jer ako Rusi naprave aerodrom u Trebinju i hotelske kapacitete gde bi ruski turisti letovali a kupali se u Herceg-Novom i Dubrovniku, Rusija je tada na domaku toplog mora. Nije ovo moja pamet nego preuzeto mišljenje sa nekih nemačkih i britanskih internetskih stranica. Dakle, potrebno je pronaći unutrašnje faktore koji treba da razore Milu i njegove nehleboviće iz SNSD-a. Jer, šta je SNSD bez Mile, apsolutno ništa. S druge strane SDS je željna vlasti kao žedan vode. Oni ne mogu da postanu normalna partija jer funkcionišu kao pokret odnosno masa. Mile je svojim ponašanjem preuzeo tu kritičnu masu od SDS-a. Prema tome, ne može se to završiti ni na ulici zbog toga SDS da bi izbegao blamažu, to ni ne pokušava a istovremeno glumata Srpsku rodoljubivu partiju. Pošto su, očekivati je, preuzeli neke dogovore sa Ambasadom SAD onda se pokušava crvati od dna:

- TV BN prestaje govoriti ekavicu
- TV BN priča patriotsku priču najprizemnijeg nivoa govoreći o kriminalu a ne govoreći ništa o razlozima šta se njima desilo da su svoje političke poglede izmenili u korenu
- preko ljudi nejasne stvarne političke pozicije, recimo neki načelnici, podržava projekte u gradovima Srpske koji mogu imati katastrofalne posledice po bezbednost u skorije vreme, o dužem periodu da ne govorimo. A sve to pod formom demokratije, ljudskih prava i ostalih rastegljivih pravnih formi i gustih magli današnjice
- formiranjem novih opština koje će biti pravni presedan i osnov za nastavak procesa koji treba da dovede do usitnjavanja opština i pojačavanja birokratsko-etetističkog aparata. Svi znamo šta se desilo SFRJ kada je ojačavala svoje republike
- formiranjem novih opština koje će razoriti snage gradova na graničnim linijama (Doboj, Zvornik) i otvoriti prostor za stvaranje međuentitetskog udruživanja odnosno Distrikta npr. Doboj (Doboj, Doboj-Jug. Doboj-istok, Usora), Distrikta Sarajevo (Federalno i Srpsko) i kao posledica za petnaestak godina - nema više Srpske
- protežiranje najnesposobnijeg sastava odbornika i poslanika uz obaveznu pojavu galamdžija tip Stanić u NS RS, koji lupaju ko` maljem po betonu, ali nema veze važno je da se pravi buka. Istovremeno se na političke pozicije biraju ljudi nikakve stručnosti podložni strahu "od gubitka nameštenja" koji će dići ruku kada im se to kaže
- uvode se u privredni život Srpske jako dobro organizovane kompanije u vlasništvu Muslimana u mestima na linijama razgraničenja.

Ovo su samo neke kratke crte o Stranci Domaćina Srpskih koja se u srpstvo kune ali mu dobro ne donosi, šta više, ni dobro ne sprema. Da li to rade namerno ili iz neznanja, to je nebitno. Bitno je da deluju apsolutno štetno po interese Srpske i njenih stanovnika.

SNSD je partija koja se nikada nije izgradila kao partija u pravom smislu reči nego je od nekog nebitnog kluba poslanika u NS RS pretvorila u polupartiju i polupokret istovremeno na čelu sa liderom koji je alfa i omega cele priče. To za posledicu na terenu donosi sledeće:

- masovan priliv nekvalitetnog kadra
- masovan upliv bivših SDS i PDP kadrova
- nepostojanje nikakve filtracije prijema kadrova
- nepostojanje realnih filtera za postavljanje kadrova na odgovorna mesta
- nastavak dosadašnjih politika svih partija ali pod drugom firmom i adresom.

Narod verujući Mili glasa za gomilu kojekakvih šarlatana na tim listama i umišljenih veličina. Svi oni postaju "mali Dodik" i često koriste izlizanu foru - udalje se od društva sa kojim nešto raspravljaju, izgase telefon i onda u tu beskorisnu kutiju bleje čuvenu rečenicu:"Alo, Mile - šta ima šefe, kako si?" A ostala gospoda u zadimljenoj rupčagi sa kockastim stoljnjacima i metalnim pepeljarama ushićeno čeka Milin stav.

Tako se donose pod imenom bata Milašina brojne odluke koje upropaštavaju i onako upropaštene živote svih nas. Takođe, u malim mestima svi smo rođaci, kumovi i prijatelji i svi sarađujemo bez obzira na stranačke dresove i tu svaka ozbiljna strategija propada jer je preče pojesti kilu pečene prasetine u nekoj pečenjari nego brinuti brige kako da se osmisli stvarno upošljavanje i sklanjanje vojske mladih ljudi sa ulice ili, ne daj Bože, da se pomogne seljacima.

Pa većina tih odlučivača su seljaci i njima je cilj da se što više njima sličnih dokopa asvalta i da se nametne sve njihovo kao oficijelni način rada i ponašanja. Ono malo seljaka koji žele da rade i da se zlopate ne treba pomoći jer su to domaćini a lezilebovići se fataju grada i psuju na državu i vlast jer nikako da ih uposle u "Telekom" ili "Električno preduzeće". SNSD to radi nemilice i onda kada dođe vreme izbora pljuju na SDS do 19 sati na dan izbora. Sutra po starom.

I šta mi koji cenimo njegov rad i koji suštinski razumemo njegovu borbu da radimo? Da glasajući za njegovu listu po sistemu manjeg od dva zla, podržavamo i gomilu niškoristi koji se uhlebe, džaba jedu narodni lebac i produbljuju već postojeće probleme i otvaraju nove rane.

Čuj opština Stanari, pa da li tu među predlagačima ima iko (pod uslovom da ima časne namere) da je služio vojsku i da shvati reč strategija i posledice katastorfalnih strategija. Ima li iko da se seti šta je bilo sa Republikom Srpska Krajina i sa njenim narodom raseljenim od nemila do nedraga a oni su se ponašali kao naši političarčići danas. Njima je važno da se dokopaju lopate i tački i da zakopaju kamen temeljac za bukvu kraj potoka. Pa ni za lopatu nisu a ne za vođenje ljudi i države, grada, svejedno.

Ko su glavni propagatori opštine Stanari odnosno separatistički opštinotvorci. Spominju se po gradu poslanik SDS-a na zalasku, koji se kolokvijalno naziva "poslanik oni" zbog redovne poštapalice njegovog rečnika i bivša poslanica SNSD-a koja je bila i pomoćnik ministra u jednom ministarstvu Vlade Srpske ali je zbog stručnih zahteva posla brže-bolje klisnula kući jer "nikako ne može bez porodice" a u istoj su svi punoletni.

Dakle, šta treba da se desi:

- razorimo tek uspostavljeni grad
- formirajmo od sela opštinu koja nema nikakve realne šanse za opstanak jer ako Vlada drugačije reši neke preraspodele novca, tada oni ne mogu u budžet ukupiti ni za plaćanje struje u dve kancelarije
- dajmo da u našem selu budemo Bogovi i da mi sada upošljavomo svoje ljude
- to što će Doboj biti van Srpske, nema veze, dok je bal neka je i maskembal
- kupićemo i mi traktor za bežaniju
- neka Muslimani preuzmu Doboj, nema veze što se ginulo, Muslimani su nam uvek bili gazde pa neka nakon ovog poluvremena to i nastave da budu.

Šta će biti na kraju?

Vlada će odbiti predlog. Svi seljoberi iz obe partije će gakati ko` guske u magli da nam Krajišnici sve odnesoše. Mile će izgubiti deo glasova ali će se Srpske svađe nastaviti. SAD i Muslimani su dovoljno postigli za prvi korak jer oni mogu da čekaju da se blesavi Srbi pomlate međusobno.
 
Neka nam je Bog na pomoći, a Mili bi najbolje bilo da ove opštinotvorce iz svojih redova ispendreči preko leđa da bar više ne prave štetu ako ne mogu ništa pametno da doprinesu. Jer ako to uradi, možda prođe kao Bašir el Asad u suprotnom će "podržan od svojih" završiti kao Slobo ili još bolje kao Sanader.

Nisam stranački obojen i moja partija je Republika Srpska.

(Ime poznato redakciji)