Poslije osam decenija srpski patrijarh u Doboju
- Autor SRNA
- 2 Komentara
Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije posjetiće danas i sutra grad Doboj povodom slave ovog grada Preobraženja Gospodnjeg, najavljeno je iz Eparhije zvorničko-tuzlanske.
Doček patrijarha i doksologija najavljeni su za 18.00 časova u Hramu svetih apostola Petra i Pavla u Doboju.
Sutra, na Preobraženje 19. avgusta Sveta arhijerejska liturgija biće služena u 9.00 časova, nakon čega će biti organizovana litija ulicama Doboja od hrama do zgrade Gradske uprave, gdje će biti obavljeno rezanje slavskog kolača.
"Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje", navodi se u najavi dolaska patrijarha u Republiku Srpsku.
Na patrijarhovom "Instagram" profilu piše da će poslije više od osam decenija Doboj ugostiti srpskog patrijarha koji će na dan Preobraženja Gospodnjeg služiti Svetu arhijerejsku liturgiju, čime će ovaj dan ući u anale kao jedan od najsvečanijih u istoriji grada na tri rijeke.
"Dolazak patrijarha Porfirija prva je poseta patrijarha SPC nakon 83 godine, kada je na sličnom, veličanstvenom događaju, boravio patrijarh Gavrilo Peti (Dožić). Tom prilikom, 18. septembra 1938. godine, patrijarh je osveštao novoizgrađeni Hram svetih Petra i Pavla, prvu pravoslavnu crkvu u Doboju, jer je do tada bogosluženje obavljano u adaptiranoj kući iz 1884. godine", piše u objavi na patrijarhovom zvaničnom profilu.
Na inicijativu gradonačelnika Doboja Borisa Jerinića, jedna od zgrada u glavnoj gradskoj ulici Sveti Sava ukrašena je muralom patrijarha srpskog Porfirija.
Arhijerejski namjesnik dobojski Mirko Nikolić rekao je ranije da je posjeta patrijarha Porfirija Doboju povodom slave grada blagoslov za vjerujući narod, ali i Božija volja da žrtve dobojskog logora budu proglašene za mučenike svete Crkve.
Sveštenik Nikolić rekao je da mu je želja da na svetom mjestu, Spomen-kosturnici stradalim Srbima u dobojskom logoru u Prvom svjetskom ratu, zamoli patrijarha Porfirija da zajedno sa episkopima na narednom Saboru proglasi sve žrtve dobojskog logora za mučenike svete Crkve, da im bude određen datum za praznovanje.
Prema njegovim riječima, žrtve dobojskog logora, prvog organizovanog logora u civilizovanoj Evropi kroz koji je u periodu 1915-1917. godine prošlo više od 45.000 Srba, a 12.000 lica izgubilo život, zaslužile su da zbog načina stradanja ne budu zaboravljene.
Nikolić je naglasio da je posjeta patrijarha Porfirija istorijska i zbog toga što je riječ o prvoj posjeti Republici Srpskoj, i to Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Doboju.
On je naveo da je posljednji patrijarh u zvaničnoj posjeti Doboju bio Gavrilo Dožić 1938. godine, a 1979. godine patrijarh German je prolazio kroz grad idući od Broda za Teslić.
Nikolić očekuje prisustvo više hiljada vjernika, podsjetivši i da je, prema zapisima, prilikom dolaska patrijarha Gavrila Dožića 1938. godine bilo oko 10.000 vjernika.
Čitaoci reporteri
Podjelite sa ostalim našim čitaocima ono što svakodnevno vidite, sa čime se susrećete, vaše utiske sa putovanja, neobične sutuacije kojima ste prisustvovali i zabilježili ih svojim foto-aparatom tokom ljetovanja, zimovanja, izleta... Pišite nam na našu email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Trenutno stanje na graničnim prelazima donosi Auto-moto savez Republike Srpske
Stanje na graničnim prelazima možete pratiti UŽIVO i putem aplikacije za Android Auto-moto saveza Republike Srpske!
Srodni članci
2 Komentara
-
Знам да овај портал из низа разлога није најбоље мјесто за објављивање поезије. Упркос томе ево једне пјесме написане раније а објављене данас у част доласка патријарха Порфирија у наш град. Јер домаћнска обавеза сваког од нас је да га дочекамо што боље достојанственије. Ово је мој начин, а онај који прашта ће ми опростити што у овом часу не знам бољи. Али, два дана су пред нама, па ћу се потрудити да га, како доликује вјерујућем народу и овом исторјском догађају, скупа дочекамо.
ПОКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА
Само што су их изумили и усавршили, тешки
механички сатови нашли су се високо изнад
улазних врата, на прочељима, између носећих
стубова, и на високим торњевима мјесних
цркава и небопарајућих готичких катедрала.
Узашавши на највиша и највидљивија мјеста
у граду, засјенивши скице и цртеже вјечног
живота у розетама, откуцавали су, неуморно
по-казивали, и нехотице проповиједали тачно
вријеме; рад, ред, дисциплину и непрестано
слушање једноличног куцања и кружења
казаљки од којег не чујемо било бића, ритам
неба у ритму и дамарима земље, небеску
мелодију и земаљски ритам у искушавању
слободе, у нашим корацима што се од јутра
до сутра вуку за нама, ил журе да не закасне
за временом које откуцава - иду испред нас.
Наше богомоље још увијек нису претворене
у часовнике, и нису више празне као некад,
помислим ко да се помолим док пролазим
крај цркве Светих апостола Петра и Павла
у Добоју, са чијег бијелог прочеља, сам
усред облих лукова приземљених небеских
сводова, сред безброј малих прозора и очију
загледаних узводно у ријеку и град, вријеме
показује округли бијели анђео над црквеним
вратима. Не трепће и не миче се као ти што
не трепћеш на оној црнобијелој фотографији,
и не мичеш се из оне учионице пуне тешких,
дрвених клупа и веселе, насмијане, до грла
закопчане дјеце у црним блузама и кецељама,
малих главица што вире из великих, за тај дан
и никада више уштирканих бијелих крагни;
не трепће, не миче се и не излази из свог
бијелог, као ружа пуног круга, а прати те у
стопу, и стиже на све, као мирис земље што
стиже до на крај неба и цијелог, у нашем оку
и уху уздуж и попријеко подијељеног свијета.
Не излијеће из своје бјелине и не лети за твојим
ријечима као што твоје ријечи не излијећу и не
излазе из оне ђачке торбе пуне првих слова,
из небоплаве свеске са ушима, у којој си га
међу слатким сличицама фудбалера и глумаца
снио и крио; не излијеће а лети, не узлијеће а
диже те у небо непролазног дјетињства, горе,
на ово исто, мало, утабано школско игралиште
на бријегу, одвојено од црквеног дворишта
бијелим и црним боровима и широм разапетом,
високом металном мрежом, прозирним и меким,
зимзеленим зидом што хвата лопте у њедра,
и враћа их на земљу, не да им да одлете небу
под облаке, и падну у забран; пази да се игра
(што никада не би стала, што би да као ријека
и као вријеме, и као каква ријека времена да тече,
а не пролази) не дај боже, прије времена не прекине. -
Pisac i ti si puko