DOBOJSKI INFO JAVLJA Narode, katastrofa je u toku!
- Autor Lidija Žarić Dobojski Info
- 6 Komentara
Noću spavam kao beba. Potrbuške. Slatko. Valjda je za to zaslužan i nizak pritisak, pa čim otvorim oči, vršim dvije radnje: uključujem tv i kuvam kafu. Da dođem sebi.
Jutarnji tv program me razdrma prije kafe: narode, katastrofa je u toku! Obucite se slojevito, da vazduh cirkuliše u području jetre. Ponesite suncobran koji pokriva barem tri kvadrata, a ako ga nemate, maznite jedan iz obližnjeg kafića. Pijte vodu. Najmanje dvanaest litara. Na prazan želudac, al da bude sobne temperature, onako kao kad se popiškite, to vam je ta prava temperatura....
Promijenim stanicu, al badava. Ozbiljan, brkat i ćelav stručnjak (jebeš stručnjaka ako nije ćelav) najavljuje da će crveni meteoalarm zahvatiti Siciliju, Provansu i grčka ostrva đuture. As ti boga..... Ispoštujem savjete, kao uredan građanin koji redovno plaća DIRG i ostale obaveze, zamotam se u bijeli čaršaf (pamučni, isključivo!), i oprezno krenem na posao. Na trećem metru od zgrade cuclam petnaest gutljaja vode i čekam da stignu do jetre, pa nastavim...
Peče, nema šta.... Žarko naše sunašce, naviklo da u avgustu ispoštuje red i običaje, marljivo piči po betonu i asfaltu, pa mi ispod onog čaršafa probija i koja kap znoja.... Gucnem još desetak srkova vode (već se zagrijala ko ona spomenuta, hm....), da nadoknadim elektrolite, i grabim ka parku. Em ladovina, em zelenilo emituje talas svježine. Mjerim puls, sve je u redu. Ajmo dalje, još samo tries metara, i spasonosna kancelarija, sa klimom nahajcanom na 16!
Za radnim stolom se opustim, zaslužila sam, prošla kroz pakao i preživjela! Opet pijem vodu, stomak me malo boli, al kapiram da mora tako, nije lako izboriti se s prirodnom katastrofom! Nema nekog posla, pa čačkam po kompu, sređujem foldere, i op, naletim na neke skenirane fotke. Nema datuma, al mi mozak (pliva u svježoj vodi) nepogrešivo detektuje uspomene....
Neke davne 86, čini mi se, jugom 45 smo se vraćali s mora i prolazili kroz moj rodni Mostar. Gradski termometar (kod robne kuće HIT!) je, uobičajeno za to doba, pokazivao 43,u ladu, a naša draga limenka made in "Zastava" mogla je da prži jaja na haubi. Obišli stari most, pojeli ćevape, došli do autića, tata me pogleda i kaže: sine, jel palimo obje klime? (Čuli smo, tada, da postoje automobili s lađenjem....) Daklem, otvorimo oba prozora, mama se otpozada umota u maramu ("jestel vi normalni, dobiću upalu sinusa!"), mahnemo u prolazu Sjevernom logoru, i odjurimo 90 na sat ka Doboju. Uveče pojedemo lubenicu (s mostarske tepe), i uživamo u divnom danu....
Bože dragi, al smo bili blesavi! Pa tek sad vidim kroz kakve opasnosti smo mi, u neznanju i ludosti, prolazili.... Alo!!! Mama je trebala svog muža tužiti, u najmanju ruku, za maltretiranje, a ja sam mogla glat dobit presudu suda u Strazburu, i još par iljada odštete! Ej, jebo te, po crvenom meteoalarmu! Da ne pominjem da smo po tom istom meteoalarmu posle morskih radosti pomagali djedu kupiti sijeno, a niko nije imao pakovanu flašu vode sobne temperature!
Bilo pa prošlo! Sreća pa smo pametniji, iskusniji, svoji na svome, sa jutarnjim i večernjim savjetima stručnjaka, pa sad znamo kako, šta i gdje! Nema labavo, već kremu sa faktorom 87 na nos, burazeru, suncobran u šake, i pravac na asfalt! I nemoj da se neko zajebo pa da ostavi stan u gradu i iz ove miline ode negdje u neku pripizdinu gdje su temperature niže bar pet stepeni...
Srodni članci
6 Komentara
-
Из обреноидног информативног центра (ОИЦ) су доставили информацију да на граничним прелазима "Добојске пите" и "White" нема дужих задржавања, осим у јутарњим часовима. Изненађује велики број шетача, између једног и другог граничног прелаза, па надлежни из ОИЦ-а апелују на грађане да буду стрпљиви, и поштују одлуке градских парламентараца, а међугранично шеталиште ће им бити на располагању, највјероватније до краја децембра.
-
Pateticno, tema vec desetinama puta obradjena, nedostojno cak i Facebook stranice "Tarzanija". Upotreba psovki dodatno srozava vrijednost teksta, a pretjerivanje u pokusaju da se pise kolokvijalnim stilom je donekle i tuzno.
-
Tekst do bola suvoparan i sirov, neprikladan i beznacajan za bilo koju kategoriju citalaca.
-
Ovo je tekst sraman i neprimeren javnom obraćanju. Već duže vreme (najmanje 10godina) u Doboju vlada crna rupa nepismenosti i umišljene javne elokventnosti. Svaki rukometni turnir, mitinge svih stranaka i pozorišne festivale vodi ista osoba koja nema književnu pismenost, vlada samo običnim rečnikom koji je pokušala neprofesionalno dopuniti nekim frazama i rečima koje su isključivo lokalizmi kojih nema u književnom jeziku. Ovaj tekst koji je gore objavila je najbolji dokaz njene književne nepismenosti i nebaratanja stilskim izrazima koje osoba mora usvojiti najkasnije do svoje 23 godine života. Sada i da pokuša ne može više razviti sopstveni stil i originalost vredne pažnje i pohvala. Ali Doboj ne radi na opismenjavanju novih ličnosti, mladih koji će svojim vrlinama ukazati na propuste prethodnika koji su se utopili u monotoniji sopstvenog bluda sa lokalizmima koji nisu nikada izašli iz okvira dobojske palanke. Zato samo u Doboju i možemo jedino videti da ljudi od urbanog i sređenog grada čije osnovne konture su postavili '60-tih godina prošlog veka ljudi koji su znali šta je grad, gradska periferija i industrijski razvoj regije, da više ne liči na grad u razvoju nego sve više na jedan budući kolektivni starački dom jer u njemu neće biti mladih, opismenjenih i produhovljenih ljudi. Ko da ih svojim primerom uvede u svet pismenosti i književosti, kulture, bontona, muzičke ili privredne pismenosti? Jedan lokalni novinar skromnih izražajnih mogućnosti koji svoje govore naučene napamet, čak ih čita, ponavlja iz godine u godinu. Doboj je grad koji je na veštačkom disanju već godinama. A neprofesionalizam ljudi koji se bave javnim poslom u Doboju tu agoniju samo povećava. Oni ne znaju za bolje, ali ne žele ni da uvezu niti da puste da nešto urade oni koji znaju bolje.
-
Ježim se od ovih "intelektualaca" u pokušaju ,kao što je dotična koja je pisala ovaj tekst.
-
Да ли то на књижевном небу Добоја покушава да зацрвени нова приповједачка звијезда!?
Само у приповједном жанру је дозвољен језички израз какав налазимо у тексту Лидије Жарић која је на јавној сцени иживјела протеклих деценија своју "приватност" а сада покушава да литераним егзибиционизмом скрене пажњу на себе. Некада је била довољна њена појава уживо и у медијима па да све око ње запршти а данас, ваљда то иде с годинама, када су речени сокови витализма пресахли, није остало, евидентно, ништа од реченог!
Проблем је, слажем се с претходним коментарима, што је Жарићева, као и Стојчиновћева, уосталом својом громадном фигуром (буквално) годинама заклањала сунце млађој генерацији новинара и списатеља не дозвољавајући јој да стаса у граду који се административно данас само тако зове. Иначе, Добој је данас, најрјечитије то свједочи Жарићева, пука провинција која с Обреном на челу озбиљно тендира да постане касаба!