“ Ovo je tekst sraman i neprimeren javnom obraćanju. Već duže vreme (najmanje 10godina) u Doboju vlada crna rupa nepismenosti i umišljene javne elokventnosti. Svaki rukometni turnir, mitinge svih stranaka i pozorišne festivale vodi ista osoba koja nema književnu pismenost, vlada samo običnim rečnikom koji je pokušala neprofesionalno dopuniti nekim frazama i rečima koje su isključivo lokalizmi kojih nema u književnom jeziku. Ovaj tekst koji je gore objavila je najbolji dokaz njene književne nepismenosti i nebaratanja stilskim izrazima koje osoba mora usvojiti najkasnije do svoje 23 godine života. Sada i da pokuša ne može više razviti sopstveni stil i originalost vredne pažnje i pohvala. Ali Doboj ne radi na opismenjavanju novih ličnosti, mladih koji će svojim vrlinama ukazati na propuste prethodnika koji su se utopili u monotoniji sopstvenog bluda sa lokalizmima koji nisu nikada izašli iz okvira dobojske palanke. Zato samo u Doboju i možemo jedino videti da ljudi od urbanog i sređenog grada čije osnovne konture su postavili '60-tih godina prošlog veka ljudi koji su znali šta je grad, gradska periferija i industrijski razvoj regije, da više ne liči na grad u razvoju nego sve više na jedan budući kolektivni starački dom jer u njemu neće biti mladih, opismenjenih i produhovljenih ljudi. Ko da ih svojim primerom uvede u svet pismenosti i književosti, kulture, bontona, muzičke ili privredne pismenosti? Jedan lokalni novinar skromnih izražajnih mogućnosti koji svoje govore naučene napamet, čak ih čita, ponavlja iz godine u godinu. Doboj je grad koji je na veštačkom disanju već godinama. A neprofesionalizam ljudi koji se bave javnim poslom u Doboju tu agoniju samo povećava. Oni ne znaju za bolje, ali ne žele ni da uvezu niti da puste da nešto urade oni koji znaju bolje. ”