U RS SVAKI DRUGI UMIRE OD BOLESTI SRCA Stres jedan od najvećih pretnji po zdravlje ljudi

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje FBiH, muškarci najčešće umiru od infarkta srčanog mišića, a žene od moždanog udara.

Od ukupnog broja pacijenata koji godišnje umru u Srpskoj, svaki drugi umre od bolesti srca i krvnih sudova, a ta brojka se godišnje kreće oko 7.200.

Broj preminulih od kardiovaskularnih bolesti konstantno je u porastu, za nekih sedam odsto na godišnjem nivou.

Konačni bilans je da se 47 odsto ukupne smrtnosti u Srpskoj odnosi na kardiovaskularna obolenja, a prema nekim procenama, svakog dana se desi četiri do pet infarkta.

Redovna kontrola

U Institutu za javno zdravstvo (IJZ) RS potvrđuju da su kardiovaksularne bolesti na prvom mestu kada je reč o uzrocima smrti u Srpskoj.

Upozoravaju da glavni faktori rizika, koji su odgovorni za 80 odsto smrti od bolesti srca i moždanog udara, jesu duvan, fizička neaktivnost, smanjen unos voća i povrća, gojaznost, visok krvni pritisak i povišen holesterol.

- Nećete nužno razviti kardiovaskularno oboljenje ukoliko imate neki od faktora rizika. Međutim, što imate veći broj faktora rizika, veća verovatnoća je da hoćete, osim ukoliko ne preduzmete akcije radi promene vaših faktora rizika - objašnjava specijalista socijalne medicine u IJZ Dragana Grujić Vujmilovićeva, piše Srpskainfo.

Dodaje da bi se kontrolom glavnih faktora rizika moglo izbeći 80 odsto preranih slučajeva smrti od bolesti sistema krvotoka.

- Međutim, male promene mogu da naprave veliku razliku. Potrebno je ograničiti upotrebu unapred upakovane hrane koja obično sadrži velike količine šećera, masti i soli, smanjiti unos zaslađenih napitaka, zameniti slatkiše svežim voćem, ograničiti unos alkohola. Takođe je potrebno dnevno najmanje 30 minuta umerene aktivnosti, pet puta sedmično. Za srce su naročito dobre šetnja, trčanje, plivanje i vožnja bicikla. Prestanak pušenja je pojedinačna najbolja mera, koja se može preduzeti da se unapredi zdravlje – ističe Vujmilovićeva.

Preporuke

Iz Zavoda za javno zdravlje FBiH saopštili su da se, kad je reč o hrani, za zdravo srce preporučuje pet manjih porcija svežeg voća i povrća dnevno.

- Namirnice mogu biti sveže, zamrznute, konzervirane ili suve. Hrana bi trebalo da daje energiju, a ne da je oduzima, pa treba pokušati smanjiti konzumiranje industrijski prerađene i zapakovane hrane koja često sadrži visok udeo masnoće i soli, treba smanjiti upotrebu zaslađenih pića i voćnih sokova, a birati vodu ili nezaslađene sokove. Beli hleb i testeninu treba zameniti hlebom i testeninom od celovitih žitarica – kažu u ovom zavodu.

Kad je reč o fizičkoj aktivnosti, dobro je igranje, hodanje, obavljanje kućnih poslova, rad u vrtu, plesanje…

- Treba koristiti stepenice umesto lifta, hodati, šetati, voziti bicikl umesto vožnje automobilom. Prestanak pušenja jedna je od najboljih stvari za srce – ističu u ZZJZ.

Takođe, izračunato je da je uticaj stresa na srce jednak štetnom uticaju najmanje pet cigareta dnevno. Osobe koje se nalaze pod stalnim stresom izložene su većem riziku od srčanog udara i prerane smrti. Tačnije, osobe koje su patile od tjeskobe i stresa su pod 27 odsto većom verovatnoćom da dožive srčani udar, pokazuju mnoge studije.

Jedna od većih pretnji ljudskom srcu svakako je i stres. Mnoga naučna istraživanja su pokazala da su iznenadnim bolestima, poput infarkta, prethodila stresni događaji u životu obolelog, iako to nije uvek bilo vidljivo na prvi pogled.

Ipak, dugotrajna i snažna emocionalna stanja mogu da preusmere fiziološke procese organizma ka patologiji. Stres kojem su mnogi ljudi svakodnevno izloženi zbog dinamičnog načina života utiče na pojačanu aktivnost simpatičkog nervnog sistema, što dovodi do povećanog lučenja adrenalina, te ozbiljnih srčanih oboljenja.