×

Upozorenje

JFolder: :files: Putanja nije direktorijum. Putanja: [ROOT]/images/dobojNEWS/ekonomija/privreda/preduzeca/vodovod_doboj/donacija_svajcarske_dobojskom_vodovodu
×

Obaveštenje

There was a problem rendering your image gallery. Please make sure that the folder you are using in the Simple Image Gallery Pro plugin tags exists and contains valid image files. The plugin could not locate the folder: images/dobojNEWS/ekonomija/privreda/preduzeca/vodovod_doboj/donacija_svajcarske_dobojskom_vodovodu
×

Greška

[sigplus] Critical error: Image gallery folder dobojNEWS/ekonomija/privreda/preduzeca/vodovod_doboj/donacija_svajcarske_dobojskom_vodovodu:::0:0 is expected to be a path relative to the image base folder specified in the back-end.

Menu

ALARMANTNO: “Poplavni sindrom” kosi Dobojlije

poplavama. Tvrde da su se neke stvari uspele preduprediti, kao i da se još preduzimaju koraci u svim društvenim sferama, ali i da je nakon akutnog stanja očekivano usledio period posttraumatskog stresa izazvanog gubitkom članova porodice, poznanika ili komšija, imovine, radnog mesta i drugih dobara.

Pogoršanje mentalnog zdravlja

- Zabeleženi su slučajevi zluopotrebe sedativa i drugih grupa lekova, posebno kod mlađe kategorije pacijenata. Ima dosta depresivnih poremećaja, anksioznih stanja, te reaktiviranih posttraumatskih stresnih poremećaja, kao i kombinovanih psihičkih stanja – navela je Dejana Cocić Hadžiibrahimović, šefica Centra za mentalno zdravlje Doboj.

U Doboju, gradu koji je najviše stradao tokom poplava, u poslednjih pola godine 14 ljudi je izvršilo samoubistvo, što je za oko 50 odsto više u poređenju sa periodom od početka godine do kobnog maja.

Takođe, prema podacima iz dobojske bolnice, kod oko 250 Dobojlija dijagnostikovan je “poplavni sindrom”.

Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite RS Milan Latinović ocenjuje da je bilo očekivano pogoršanje mentalnog zdravlja stanovništva u opštinama koje su najviše stradale tokom poplava.

- Posle prvobitnog akutnog stanja, usledile su posledice stresa, odnosno posttraumatski stresni period. Životna ugroženost stanovništva i uništena imovina tokom majskih poplava zasigurno su negativno uticale na mentalno zdravlje, posebno građana sa najugroženijih područja. Ipak, Ministarstvo zdravlja RS preduzelo je niz mera koje znače podršku tom stanovništvu – istakao je Latinović.

Podaci policije o samoubistvima u RS u ovoj godini svedoče da je, osim u Doboju, i u nekim drugim opštinama pogođenim poplavama više ljudi diglo ruku na sebe nakon maja nego u periodu pre tog meseca i tragičnih događaja.

U zbirnim podacima za prvih osam meseci ove godine evidentirana su ukupno 164 samoubistva ili za oko 2,5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Ozbiljna društvena pojava

- Ako se posmatra polna struktura, samoubistvo je u posmatranom periodu izvršilo 128 muškaraca i 34 žene, a u starosnoj strukturi evidentirano je da se u 107 slučajeva radilo o osobama starijim od 50 godina. Motive i razloge često nije moguće precizno i pouzdano utvrditi i gotovo nikada se ne ograničavaju na jedan ili dva u konkretnom smislu. Međutim, obradom svih slučajeva i praćenjem ove pojave osnovni motivi se svode na starost, strah od samoće i bolesti, nervno rastrojstvo, a najčešće u kombinaciji s osiromašenjem, socijalnim statusom i neizvesnošću, te besperspektivnošću uopšte. Pojava je kompleksna i predstavlja društveni problem, a zbog brojnosti i drugih okolnosti vezanih za motive i uzroke, zaslužuje pažnju i interes svih institucija – istakla je Mirna Šoja, portparolka MUP-a RS.

Prema podacima Fonda zdravstvenog osiguranja RS, od početka ove godine najviše lekova za smirenje i antidepresiva propisano je u junu, i to 31.140, što je za oko 5.000 više u odnosu na janur ove godine, zatim u septembru blizu 30.000, dok je u maju propisano 27.500, u julu 28.320, avgustu 28.129 recepata…

- Ovi lekovi ne bi smeli da se u apoteci izdaju bez recepta. Inače, lekovi koji deluju na nervi sistem, poput lekova za smirenje i antidepresivi, treći su po potrošnji od svih lekova koje finansira FZO RS – kazala je Darija Filipović Ostojić, portparolka FZO RS.

Leče se i deca

Direktorka Centra za mentalno zdravlje u Banjaluci Ranka Kalinić, koja radi sa decom i omladinom, ističe da je imala nekoliko slučajeva dece kojima je pružena stručna pomoć zbog stresa koji su preživela tokom katastrofalnih majskih poplava.

- Radila sam sa nekoliko dece iz porodica koje su bile ugrožene tokom poplava. Kod njih je ustanovljen takozvani sindrom na stres – istakla je Kalinićeva.

U Društvu psihologa RS, čiji su članovi od prvog dana radili na terenu da bi pomogli poplavljenom stanovništvu, ističu da se posebna pažnja posvećuje deci i da je u toku dodatna edukacija školskih psihologa za rano prepoznavanje i prevenciju sindroma stresa kod dece, uzrokovanog poplavama.

1 komentar

  • Saša
    Saša četvrtak, 30 oktobar 2014 20:26 Link komentara

    Mogu da vam kažem da sam neku noć imao noćne more jer mi je u san došao inaj strašni prizor potopa Doboja koji sam gledao na internetu, probudio me u 4 sata i više nisam mogao zaspati. Kako je samo ljudima koji su sve to preživjeli ne smijem ni da pomislim. Mogu samo Bogu da se molim za spas tih ljudi i da se maj u Doboju nikome i nigdje ne ponovi. Amin.

    Prijavi

Ostavi komentar

PRAVILA KOMENTARISANJA

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje.

MOLIMO VAS DA PROČITATE SLEDEĆA PRAVILA PRIJE KOMENTARISANJA:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove gradskog portala Dobojski.info. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu redakcija@dobojski.info

nazad na vrh