Austrougari krivi za potop Doboja!

Ukoliko po svaku cenu budu želeli da sačuvaju od rušenja most na reci Bosni kod Doboja, Austrijanci kao pravni naslednici bivše „crvene monarhije“ moraće ponovo da osposobe betonska utvrđenja, koja su ga u poslednjem velikom ratu čuvala od diverzija.

Tako, pomalo u šaljivom tonu, opisuju situaciju u Doboju, od kada je obelodanjeno da je most glavni krivac za majski potop Doboja i prigradskih naselja. Austrougarski čelični most preko reke Bosne praktično je značajno smanjio protok vodenog talasa i doprineo da se pod vodom nađu gotovo svi stambeni i poslovni objekti.

SIMBOLIKA Obelodanjivanjem nalaza istraživanja o uzrocima potopa Doboja i u tom kontekstu apostrofiranje uticaja starog čeličnog mosta na Usori, skloni zaverama su prokomentarisali da se radi o „još jednoj podvali Austrougara“. Simbolika ove tragikomike je što se most i potop grada pominju u kontekstu obeležavanja stogodišnjice Sarajevskog atentata.U „Master planu rekonstrukcije i dogradnje objekata za vodozaštitu Doboja“, koji je pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS uradio Zavod za vodoprivredu iz Bijeljine, navedeno je da je most koji su Austrougari izgradili pre više od veka, usporio od 13 do 45 odsto protok vode koritom reke Bosne. Čelična konstrukcija je zadržala sav otpad, a posebno veća stabla i voda se razlila potapajaći prvo prigradsko naselje Usoru, a zatim i ceo grad.

Kao jedno od rešenja sugeriše se rušenje mosta, ali kako preko njega prelazi i glavni krak toplovoda iz Gradske toplane, predviđena je gradnja novog mosta ili preuređenje postojećeg uklanjanjem „kesona“, koji su glavna prepreka otpadu, posebno velikim stablima koje voda nosi sa sobom. Gomilanjem otpada, voda će se najverovatnije ponovo izliti.

Iako nema zvaničnih najava, do Doboja je stigla vest da se njegovom uklanjanju protive naslednici Austrougarske monarhije, odnosno Austrijanci. Prema nekim informacijama, most je zaštićen kao jedan od spomenika kulture, a po drugim da Austrija u ime monarhije ima koncesiju na most, koja ističe u ovoj deceniji. Kada ona tačno ističe to pouzdano niko ne zna, niti ima valjanih dokumenata koji bi potvrdili verodostojnost nagađanja.

U neposrednoj blizini mosta su i tri dobro očuvana bunkera, kojima su Nemci u Drugom svetskom ratu čuvali most. Ovaj deo Doboja, Usora, bio je strateški važan, jer je u njemu bila i šećerana i kompletna industrija tog vremena. Kada je rat krenuo nizbrdo za Nemačku, saveznici su žestokim avionskim bombardovanjem pokušali da sruše most, ali u tome nisu uspeli. Samo je jedan od bunkera bio oštećen.

U Master planu Doboja apostrofirani su i drugi faktori koje su doprineli plavljenju grada, a navedene su i mere za obezbeđenje sigurnosti građana za buduće pretnje od posledica padavina. Među rešenjima naglašena je potreba za obezbeđenje 41,5 miliona maraka u narednim godina kako bi se Doboj zaštitio od eventualnih novih poplava. Prioritetno je potrebno obezbediti deset miliona maraka, kako bi se pristupilo hitnoj sanaciji oštećenih objekata vodozaštite. Taj novac potreban je, između ostalog, kako bi se srušio čelični most na ulazu u Doboj i na istom mestu sagradio pešački, odgovarajuće konstrukcije. Takođe, planom se predviđa regulisanje korita Liješanj potoka, podizanje za 80 centimetara nivoa postojećeg magistralnog puta Doboj - Sarajevo kao novog „bedema“ uz reku, izgradnja nasipa u naselju Bare i niz drugih mera.

Ovom poslu je neophodno odmah pristupiti, jer su majske poplave u proseku proširile korito reke Bosne za 12 metara, tako da bi i obilnije padavine, mnogo manje od onih pre dva meseca, ponovo mogle da ugroze grad.