HEROJI POPLAVE U DOBOJU: Da li je voda provodnik za struju??? (FOTO)

Kada je talas vode zapljusnuo Doboj, kao pokisli pacovi pobjegli smo na spratove, i dočekali prvu, stravičnu noć, u mraku i bez vode, odsječeni od svijeta, bez telefona i bilo kakvih vijesti o tome šta se događa. Očaj i beznađe. U gustoj tami, praćeni hukom bujice pod prozorima i upornim pljuskom kiše koja nije prestajala ni sekund, prepuštali smo se najcrnjim mislima i predviđanjima. Sivo jutro i nekoliko metara vode na ulicama dodatno je pojačavalo najlošije prognoze. Boreći se za goli opstanak, skeptično smo komentarisali: “Ovo će potrajati danima, nedeljama... Voda će možda i doći, ali neće biti za piće, a od struje nema vajde, trebaće barem mjesec dana da sijalica zasija...“

Bogu hvala, brzo smo demantovani. Samo par dana nakon poplave, počelo je uključenje električne energije. Zgrada po zgrada je bljesnula prozorima u mraku, a prije njih, napon je stigao u sve bitne institucije, javnu upravu, preduzeća. Malo ko se upitao, kakva žrtva i napor je bila potrebna za to.

Ali, da počnemo odakle se i počinje. Dobojska elektrodistribucija bila je na nogama ranom zorom na dan “D“, u četvrtak 15. maja. Pravilnom procjenom rukovodilaca, naređena je evakuacija svih vozila, spašavanje opreme i sredstava koja su se mogla iznijeti. Već u sedam ujutro naduvana su dva čamca, ista ona za koje su neki pitali, šta će to Elektro Doboju. Kada je stihija prekrila ulice, u čamce su se ukrcali električari i njihov upravnik, i krenuli u borbu sa vodom.

„Niko nam nije naredio niti smo imali preciznu obavezu da se na ovakav način uključimo u aktivnosti spašavanja i pomoći našim sugrađanima, ali smo osjetili ljudsku potrebu da pomognemo koliko god možemo“, kaže nakon svega upravnik Zoran Blagojević koji je tri dana proveo u čamcu sa svojim električarima, Dariom Marićem i Ljubomirom Đukićem. Blagojević naglašava da ni on ni njegovi ljudi nisu imali nikakav trening ni saznanja kako se upravlja čamcima u matici koja je derala ulice Doboja, ali su se hrabro bacili na posao. Tri dana su se borili sa kišom i bujicom, spasili i evakuisali bebe i starce iz blokiranih kuća, podijelili nebrojene flaše s pitkom vodom, hranu, pelene i lijekove. Mokri i promrzli, nisu zazirali od najrizičnijih mjesta, gdje je bilo teško prići zgradama i potopljenim krovovima.

Za svo to vrijeme, pod kontrolom je bilo i napajanje strujom najpotrebnijih punktova. Direktor Elektro Doboja Milenko Cvijanović je danonoćno vršio koordinaciju rada, pa je inventivnim prespajanjima dalekovoda preko okolnih brda gradska bolnica stalno imala struju. Spremno je dočekano povlačenje vode. Pokazala se ključnom odluka da se evakuišu vozila, koja su odmah krenula na posao. Mulj i voda su još prekrivali grad kada je u najvažnije objekte stigao napon. U momentima kada su Dobojlije očajavale, s mišlju da će morati da čekaju nedeljama, struja je počela da stiže i u stambene objekte.

Pod rukovodstvom brigadira Desimira Pašalića, Milića Mihajlovića, Darka Mitrovića, električari su radili do iscrpljenja. Od jutra do mraka su obilazili grad, davali uputstva ljudima da se operu ormarići sa brojilima, mijenjali osigurače. I uključivali. Jedan po jedan prozor je sijao u mraku, uprkos ogromnim gubicima. Radeći na spajanju potrošača, radnici Elektrodistribucije su paralelno vodili bitku sa potopljenim trafoima, pokidanim dalekovodima, uništenim vodovima. Dirljiv detalj svjedoči o njihovoj predanosti i poštenju. Dejan Milićević, jedan od onih koji su po 15 sati radili na uključenjima zgrada, treći dan je bukvalno pao s nogu žureći da što veći broj objekata dobije struju. U mrak je došao u svoj stan, ne stigavši da to isto uradi u svojoj zgradi.
Zaposleni u Elektro Doboju prihvatili su se i posla spašavanja opreme i sredstava u svom poplavljenom skladištu. Svi do jednog, uključujući i sve i jednu ženu iz administrativne službe, danima su prali ono što se moglo spasiti. Svako brojilo, svaki kabal koji se može staviti u funkciju je bitan, ali činjenice nemilosrdno kažu i to da je ZP Elekto Doboj pretrpio ogromnu štetu – preko 10 miliona KM.

Struje će, hvala Bogu, biti, ali, kada uključite prekidač, sjetite se sa zahvalnošću svih onih vrijednih i požrtvovanih ljudi koji su to omogućili, i koji i sada rade iscrpljujući posao sanacije i obnove. A kada se bude sve sumiralo, i punih usta govorilo o herojima poplave u Doboju, ne zaboravite one koji su svoj posao, i mnogo preko njega, obavili tiho i bez buke, bez medija i busanja u prsa. I tako i nastavljaju.