BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA: Faktori rizika i prevencija

Nepromenljivi faktori

Muški pol nosi veći rizik za razvoj kardiovaskularne bolesti. Ovaj tip oboljenja kod muškaraca nastaje ranije, u mlađem uzrastu, nego kod žena. Životno doba je takođe faktor rizika na koji ne možemo da utičemo. Tokom godina rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti raste. Osobe čiji su rođaci iz prvog reda imali kardiovaskularnu bolest, imaju veći rizik od drugih za razvoj takvog stanja. Za značajan faktor smatra se ako su otac ili brat imali ovu dijagnozu pre 55. godine života, ili ako je majka ili sestra imala kardiovaskularnu bolest pre 65. godine života.
Faktori na koje možemo da utičemo

Pušenje

Korišćenje duvana na bilo koji način je jedan od najbitnijih faktora za razvoj kardiovaskularne bolesti. Toksini iz duvana mogu da oštete srce i krvne sudove, a sužavanje arterija (ateroskleroza) tokom vremena dovodi do srčanog udara. Ugljen monoksid se vezuje na istom mestu u crvenim krvnim zrncima kao i kiseonik, ali znatno lakše, zbog čega ga i istiskuje. Srce mora da radi sa više napora da bi snabdelo organizam sa kiseonikom, pa se ubrzava rad srca i povećava se krvni pritisak. Žene koje uzimaju tablete za kontracepciju a puše, imaju veću sklonost ka stvaranju tromba i samim tim mnogo veći rizik za srčani ili moždani udar, kao i plućnu tromboemboliju. Što je veći broj popušenih cigareta na dan, toliko je veći rizik po zdravlje. Ne postoji broj cigareta koji se smatra neškodljivim. I nepušači, izloženi duvanskom dimu, imaju veći rizik po zdravlje nego ostali. Nakon prekida pušenja od pet godina rizik se izjednačava sa onim kod nepušača.

Fizička aktivnost

Vežbanje smanjuje rizik za srčanu bolest, moždani udar, dijabetes, rak i do 50 posto, a rizik od prerane smrti i do 30 posto. Redovna fizička aktivnost, osim što pomaže da se održi zdrava telesna masa, pomaže i u održavanju normalnih vrednosti krvnog pritiska, šećera i masnoće u krvi. Probajte da uvedete naviku redovnog vežbanja, tako da imate više dana u nedelji u kojima ste vežbali nego u kojima niste. Vežbajte umereno, ali kontinuirano, 30 do 60 minuta u toku dana. Nemojte se obeshrabriti i ne prekidajte sa vežbanjem i ako niste u stanju da postignete ove brojke. Vežbe možete da podelite i u tri grupe po 10 minuta na dan. Naučno dokazani argumenti potvrđuju da fizička aktivnost omogućava zdraviji i srećniji život. Osim što se smanjuje rizik od teških, hroničnih bolesti, redovno vežbanje dovodi i do poboljšanja samopouzdanja, raspoloženja, spavanja i energije, a smanjuje rizik od stresa, depresije, demencije i Alchajmerove bolesti.

Zdrava ishrana

Konzumiranjem zdrave hrane može se smanjiti rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti. Ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama štiti srce. Pasulj i slični izvori proteina, kao i neke ribe, takođe smanjuju rizik od pojave bolesti srca. Važno je i smanjiti unos zasićenih masti. Zato treba umereno konzumirati crveno meso, punomasne mlečne proizvode i palmino ulje, prženu hranu, margarin, grickalice. Zdrava ishrana ne znači kompletno isključivanje masti. Postoje masnoće koje ne samo što nisu štetne nego su i korisne, utiču na smanjivanje holesterola, a time smanjuju rizik za pojavu bolesti srca. Takve su biljne masti iz avokada, orašastih plodova, maslina. Preporučena dnevna doza voća i povrća je dva do tri puta na dan. Unos voća i povrća smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i preventira pojavu raka i poboljšava kontrolu šećerne bolesti. Ribu (skuša, losos) treba konzumirati minimum dva puta nedeljno. Svako unošenje većih doza alkohola predstavlja dopunski rizik po zdravlje.

Održavanje telesne težine

Povećana telesna masa, naročito ako je masno tkivo na stomaku i oko struka, povećava rizik za povišeni krvni pritisak, holesterol i dijabetes, a samim tim višestruko se povećava rizik od kardiovaskularne bolesti. Indeks telesne mase (Body mass index, BMI) iznad 25 povezuje se sa povećanim rizikom. Ovaj pokazatelj nije do kraja precizan, jer su mišići teži od masnog tkiva, pa kod ljudi koji imaju više mišića BMI može da bude veći od 25, iako nemaju povećani rizik po zdravlje. Zbog toga se merenje obima struka sve češće koristi kao alat za određivanje rizika po zdravlje. Smatra se da obim manji od 94 cm za muškarce i obim manji od 80 cm za žene ne predstavlja povećani rizik, a za visokorizični smatra se obim veći od 102 cm za muškarce i veći od 89 cm za žene. Čak i malo smanjivanje telesne težine (5-10%) dovodi do bitnog smanjenja krvnog pritiska, holesterola i rizika za pojavu dijabetesa.

Spavanje

Većina odraslih imaju potrebu od sedam do devet sati noćnog odmora. Ljudi koji se ne odmaraju dovoljno imaju veće šanse za razvoj visokog pritiska, dijabetesa, srčanog udara, depresije i debljine. San treba da bude jedan od prioriteta u zdravom načinu življenja. Stvorite naviku da svakodnevno legnete i ustajete u isto vreme. Neka vaša spavaća soba bude tiha i zatamnjena za kvalitetan noćni odmor. Ukoliko se ujutro budite umorni i pored dovoljnog broja prospavanih sati, moguće je da imate noćne apneje, čiji su simptomi glasno hrkanje, gušenje i glad za vazduhom tokom spavanja, buđenje tokom noći, buđenje sa glavoboljom, suva usta i bol u grlu, te problemi sa pamćenjem i učenjem. Noćna apneja tretira se mašinom za održavanje kontinuiranog pozitivnog pritiska u disajnim putevima (CPAP). Ovim tretmanom smanjuje se rizik od bolesti srca i krvnih sudova.

Redovni zdravstveni pregledi

Visoki krvni pritisak, povišen holesterol i nivo šećera u krvi oštećuju krvne sudove i srce. Ukoliko ih ne merite, verovatno nećete ni znati da su povećani. Odrasli treba da mere pritisak najmanje jednom u dve godine, a ako vrednosti nisu bile idealne ili postoje ostali zdravstveni rizici i češće. Optimalna vrednost krvnog pritiska je 120 mmHg za sistolni i 80 mmHg za dijastolni pritisak. Svaka vrednost koja je iznad 140/85 mmHg smatra se povećanim krvnim pritiskom, bez obzira na godine pacijenta. Normalizovanje krvnog pritiska znači i smanjenje rizika za oštećenje krvnih sudova i pojavu narušavanja funkcija organa.

Loš holesterol

Povećani nivo holesterola u krvi dovodi do njegovog postupnog taloženja u zidovima arterija, zbog čega se one sužavaju, smanjuje se protok krvi i povećava se rizik za razvoj tromba i rizik od srčanog ili moždanog udara. Holesterol je tip masti koji se kroz krv transportuje vezan za proteine. Takvi molekuli nazivaju se lipoproteini. Postoje štetni, „loši” lipoproteini (LDL), i zaštitni, „dobri” lipoproteini (HDL). Nivo holesterola u krvi meri se analizom krvi. Od dvadesete godine života odrasli treba da proveravaju nivo holesterola, kao i nivo lipoproteinskih frakcija (HDL i LDL) u krvi svakih pet godina, ukoliko je to u granicama normale. Ukoliko se registruje povećan nivo holesterola, lekar će odrediti dalje intervale za sledeće kontrole, kao i odgovarajuću terapiju.

Preporučuju se i redovni skrining testovi za rano otkrivanje šećerne bolesti (dijabetes), naročito kod rizičnih grupa pacijenata. Povećan nivo šećera u krvi dovodi do oštećenja na zidu arterija i izaziva brže stvaranje masnih naslaga. Rano otkrivanje ove bolesti omogućava kontrolu nivoa šećera u krvi i redukovanje komplikacija.

dr Dimitar Nečev
spec. internist
Veles

BETTY Gradska apoteka Doboj