Banksy – Dismaland

Dosad najveći umetnikov projekat postavljen je u tajnosti. Lokalnom stanovništvu i radoznalim turistima je rečeno da je instalacija na napuštenom javnom kupalištu „Tropikana“ deo filmskog seta za holivudski triler Siva lisica. Ime parka namerno asocira na Diznilend, ali Banksy odlučno tvrdi da se izložba ne obračunava sa Mikijem i kompanijom. „Na ovoj lokaciji nema Mikija Mausa“, rekao je. „Ovde izlažu najbolji umetnici koje znam, ako se izuzmu dvoje koji su me odbili.“

Radovi 58 brižljivo odabranih umetnika, među kojima su i Damien Hirst i Jenny Holzer, instalirani su na površini od jednog hektara. Julie Burchill je preradila epizode lutkarske predstave „Punch & Judy“ da bi im dala obrt dostojan Jimmyja Savilea. Jimmy Cauty, nekadašnji član benda KLF, izlaže svoju verziju makete seoske idile, sa 3.000 pripadnika jedinice za suzbijanje demonstracija.

U jednom šatoru budući anarhisti mogu da nauče kako da otključaju vitrine sa reklamnim posterima na autobuskim stanicama. Za pet funti ljudi mogu da kupe potreban alat, da otvore vitrinu i zvanični poster zamene svojim. Da li je to dozvoljeno? „Nije nezakonito“, kaže prodavac. Preko puta je „zajam na džeparac“, gde se deci nudi novac sa kamatom od 5.000 odsto. Ispred šaltera se nalazi mala trambolina kako bi deca mogla da odskoče i pročitaju uslove zajma ispisane najsitnijim slovima; to je rad umetnika Darrena Cullena. Cullen kaže da zna mnogo ljudi koji uzimaju zajam na dan kada prime platu, iako su svesni strašnih uslova otplate. „Država blagostanja se povlači i tržište predatorski popunjava jaz. Ljudi su godinama opterećeni nenormalnim dugom“. Kao i drugi umetnici iz ovog projekta, Cullen nikada nije sreo Banksyja, ali je sa oduševljenjem prihvatio njegov poziv. „Ovo mesto je odlično. Neverovatna količina sarkazma na jednom mestu.“

Tu su i Memorijalno grotlo Jeffreya Archera, gde se posetioci greju oko lomače na kojoj gore knjige lokalnog lorda, maketa vodene površine po kojoj plutaju mrtva tela i plove čamci krcati tražiocima azila i lutkarska predstava napravljena od materijala iz kontejnera. U jarku oko zamka je blindirano vozilo za suzbijanje demonstracija koje je nekada davno služilo za zavođenje reda u Severnoj Irskoj, a sada je dečiji tobogan.

Sâm Banksy je izložio deset novih dela, između ostalih i Pepeljuginu saobraćajnu nesreću u velikom zamku. Posetioci vide smrvljenu kočiju od bundeve, mrtvu Pepeljugu i konje, kao i paparace koji mahnito škljocaju aparatima. Na izlasku svako dobija svoju fotografiju sa mesta nesreće.

Umetnik je sve sam platio, ali PR izložbe nije znao da nam kaže da li je Banksy samo pokrio troškove ili možda i nešto zaradio. Izložba je otvorena do 27. septembra, ukupno 36 dana, a svakog dana se proda 4.000 karata po ceni od tri funte; karte se mogu kupiti na dismaland.co.uk. Zarada od ulaznica iznosila bi, dakle, oko 400.000 funti. Teško da je ovde ostvaren profit, jer su troškovi očigledno veliki. U svakom slučaju, Veston-super-Mer će imati koristi. Kupalište otvoreno 1937, koje se nekada dičilo najvišim daskama za skakanje u Evropi, zatvoreno je od 2000. Samo četiri osobe u gradskom veću bile su upućene u projekat. Jedna od njih je torijevac Nigel Ashton. „Nije bilo potrebe da ljudi znaju“, kaže, mada je neko naravno morao dati saglasnost. „Duboko sam razmišljao… oko dve i po sekunde.“

Banksy, umetnik koji ostaje anoniman, nazvao je Dismaland „festivalom umetnosti, zabave i anarhizma za početnike. To je umetnička izložba za 99 odsto onih koji bi radije bili u zabavnom parku Alton Towers“. Ima dosta smešnih stvari – helijumski baloni sa natpisom „Ja sam imbecil“, karikaturista koji crta potiljke posetilaca – ali većina eksponata je smrtno ozbiljna i otvoreno politički angažovana. Posetioce dočekuje potišteno osoblje u ružičastim prslucima; to su ljudi koji su se javili na oglas za filmske statiste objavljen u lokalnim novinama. Na ulazu se prolazi kroz kartonsku verziju aerodromske kontrole, gde vas čuvari ubeđuju da sav novac ostavite kod njih.

Vesti o pravoj prirodi projekta pojavile su se ove nedelje i od medija se u početku tražilo da ne pominju detalje, kako ljudima ne bi „pokvarili iznenađenje“. Reporter Guardiana koji je svratio u utorak, grubo je oteran. Prvo zvanično saopštenje o projektu objavljeno je u listu Weston Mercury; saopštene su pojedinosti za prvi dan, rezervisan za „lokalno stanovništvo“. Banksy je rekao za Mercury: „Nadam se da će svi iz Westona iskoristiti priliku da još jednom ugaze u prljavu baru, uz ukus hladnog čipsa i zvuke dečjeg plača.“

Prvi novinari pušteni su u četvrtak ujutro. Nasuprot Banksyjevom insistiranju na sopstvenoj anonimnosti – nije se moglo ući bez ličnog dokumenta sa fotografijom.

Mark Brown, The Guardian, 20.08.2015.

Prevela Slavica Miletić