Menu

Bluz kao istorija američkih crnaca

Narod bluza je najznačajnija studija o nastanku muzike američkih crnaca, ali i knjiga o američkoj kulturi, ekonomiji i društvu, i od suštinske je važnosti za razumevanje odnosa crnaca i belaca. Pošto je shvatanje muzike nemoguće bez dubokog poniranja u istoriju naroda čiji je ona izraz, nastanak bluza se ne može razumeti bez razjašnjena procesa transmutacije crnaca od Afrikanaca do Amerikanaca.

Poznati američki dramski pisac, pesnik i politički aktivista Leroa Džouns, danas Amiri Baraka, svojim dramama, novelama, pesmama i esejima je tokom prošlog stoleća odlučujuće uticao na američke crnce da se udalje od problema asimilacije i integracije u belo američko društvo i okrenu sebi samima i sopstvenom iskustvu sveta.

Blues 01
...

Ovu knjigu bi trebalo shvatiti isključivo kao teorijski poduhvat. Teorijski u smislu da se ni za jedno od pitanja koje ona postavlja ne može reći da je na njih dat konačan ili za svagda važeći odgovor. U stvari, knjiga postavlja mnogo više pitanja nego što daje odgovora. Jedina pitanja na koja će ona detaljno odgovoriti već su, čini mi se, dobila odgovore kroz obrasce američkog načina života. Te obrasce bi trebalo samo ozbiljno ispitati i izvesti određene prihvatljive zaključke.

Crnac kao rob je jedno. Crnac kao Amerikanac je nešto sasvim drugo. Ono čime bih se pozabavio jeste staza kojom je rob stigao do “građanstva”. Svoju analogiju gradim kroz muziku roba građanina – kroz muziku koja se najčešće povezuje s njim: bluzom i kasnije, ali sa paralelnim razvojem, džezom. Čini mi se da ako crnac predstavlja, ili simbolizuje, nešto unutar prirode američke kulture i u vezi s njom, to bi sigurno trebalo pokazati ovom karakterističnom muzikom.

Drugim rečima, tvrdim da ako je muzika crnca u Americi, u svim njenim permutacijama, podložna kako socio-antropološkom tako i muzičkom ispitivanju, onda se može otkriti ne samo nešto o suštinskoj prirodi egzistencije crnaca u ovoj zemlji, već i nešto o suštinskoj prirodi ove zemlje, to jest društva u celini.

Bluz je imao, i još uvek ima, izvesnu težinu u psihi svojih izumitelja. Ono što želim da istaknem jeste da promena ove težine ili njenog mesta u tim istim psihama ukazuje na promene u crncima koje se manifestuju spolja. Želim da kažem da se težina bluza za roba, osobe potpuno lišene s građanskih prava, radikalno razlikuje od težine te iste muzike u psihi najsavremenijih američkih crnaca. Poznate su nam izvesne činjenice o životu crnih robova. Takođe, sa još više sigurnosti poznajemo život savremenih američkih crnaca. Poseban pokazatelj drastične promene crnca od roba do “građanina” jeste njegova muzika.

Postoje konkretne etape u transmutaciji crnaca od Afrikanaca do Amerikanaca. U najmanju ruku, postoje izvesne veoma očigledne promene u reakciji crnaca na Ameriku od vremena njihovog prvog uvoza kao robova do danas. Te promene se, verujem, mogu videti i najuočljivije su u njihovoj muzici. Svaku od ovih etapa pokušao sam da proučim što sam podrobnije mogao, sa naglaskom na muzički, sociološki i antropološki aspekt problema.

Ako godinu 1619, dvanaest godina posle naseljavanja Džejmstauna 1607, uzmemo kao datum prvog uvoza crnaca u Ameriku da bi u njoj i ostali (znači da nisu prosto dovedeni da bi jedno vreme radili proste poslove i da bi posle bili ubijeni, što se često dešavalo), onda imamo dobru polaznu istorijsku tačku. Pre svega, znamo da Zapadni Afrikanci, za koje većina savremenih naučnika tvrdi da čine skoro 85 procenata ukupnog broja robova dovedenih u Sjedinjene Države, nisu pevali bluz. Nesumnjivo, nijedan od afričkih zatvorenika nije zapevao St. James Infirmary. Ú onog trenutka kada je prvi od njih zakoračio sa broda. Znamo i da su prvi afrički robovi, radeći na poljima, ako su uopšte pevali ili vikali, činili to na nekom afričkom dijalektu (iz maternjeg bantu ili sudanskog jezika, ili možda hamitskog kao podbaze, koji bi uključio jezike Kopta, Berbera ili Kušitika). Međutim, ne postoje zapisi ovih dvanaestotaktnih AAB pesama na tim jezicima – bar nijedan koji bi pokazao direktno interesovanje za socijalne i poljoprivredne probleme na jugu Sjedinjenih Država, premda, što bi ovde trebalo naglasiti, a i ja ću u to zaći dublje u poglavlju o afrikanizmima, najistaknutija karakteristika afričke, ili bar zapadnoafričke muzike, jeste vrsta pesme u kojoj postoje vođa i hor; glavne stihove pesme peva jedan glas, vođa, naizmenično sa refrenom koji peva hor. Lako je uočiti čvrstu analogiju između one vrste pesme u kojoj postoji jednostavan A-B odgovor i vrste pesme koja se može razviti iz ove da bi je pevala jedna osoba, u kojoj se prvi stih ponavlja dva puta (vođa), praćen trećim stihom (hor), ponekad rimovanim ali obično različitim, koji je neposredan komentar na prva dva stiha. Zatim, znamo i za narečja i za druge poluafričke jezike koji su se širili Jugom na kojima mora da su, posle nekog vremena, izgovarane i pevane različite jadikovke, crkvene pesme, priče itd.

Blues 02
Ipak, ono što mene ovde najviše interesuje jeste američki crnac. Kada se pojavio? Iz kakvih čudnih izvora su proizašli specifično nasleđe i stavovi američkog crnca? Smatram da je tehnički ispravno svakog Afrikanca koji je doveden u Ameriku bez ikakve šanse da ode, od onog trenutka kada su mu dom i život neporecivo promenjeni, nazvati američkim crncem. Važno je shvatiti da prvi robovi nisu verovali da će u Americi ostati zauvek. Čak i da jesu, sebe su smatrali samo zarobljenicima. Amerika je bila strana zemlja. Ovi ljudi bili su stranci, govorili su jezikom koji nije bio kolonijalni američki; jedini zapadni običaj ili pravilo za koje su uopšte znali bilo je da svakog jutra, u određeno vreme, mora da se obavi neki posao i da će se to, verovatno, tražiti od njih.

Ono što ovde želim jasno da istaknem jeste da početak bluza navodim kao početak američkog crnca. Ili, dopustite da tako kažem, reakcija i kasnije prenošenje iskustva crnca u ovoj zemlji na njemu svojstvenom engleskom jeziku, predstavljaju početak svesnog pojavljivanja crnca na američkoj sceni. Ako vas odvedu u Mongoliju kao roba i tamo radite sedamdeset pet godina, naučite dvadeset mongolskih reči i živite u kućici iz koje izlazite samo da radite, mislim da vas ne možemo nazvati Mongolom. Tek kada počnete da prihvatate ideju da jeste deo te zemlje, za vas se može reći da ste stalni stanovnik. Sve dok ne steknete dovoljno znanja o toj novoj zemlji da možete da stvarate neke trajne moralne stavove u vezi sa njom – da prenosite svoje iskustvo u nekom dugoročnom smislu, na jeziku te zemlje, sa finesama karakterističnim za vas – sve do tada, vi ste samo prolaznik.

Blues 03
Ne postoje zvanične priče o crnačkom životu u Americi koje su prepričavane na bilo kom čistom afričkom jeziku. Priče, mitovi, izreke, prepričavane na afričkim jezicima bile su o Africi. Kada je Amerika postala dovoljno važna za Afrikanca da se o njoj, u formalnim oblicima, priče prenose na mlađe, onda je to činjeno na nekoj vrsti afroameričkog jezika. I konačno, kada čovek u nekom nepoznatom polju podigne pogled i vikne: “Oh, umoran sam od svega ovoga, / Oh, da, tako sam umoran od svega ovoga”, možete biti sigurni da je on Amerikanac.

Narod bluza - naslovnicaPrevod s engleskog: Mimica Petrović-Radovanović i Aleksandar Radovanović

Iz knjige "Narod bluza" u izdanju beogradske Utopije

Ostavi komentar

PRAVILA KOMENTARISANJA

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje.

MOLIMO VAS DA PROČITATE SLEDEĆA PRAVILA PRIJE KOMENTARISANJA:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove gradskog portala Dobojski.info. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu redakcija@dobojski.info

nazad na vrh

Sponzorisani članci

Prev Next
Dočekajte Novu Godinu uz Jackpotove i Happy Hour u Joker VIP Casinu!

Nova godina je pravo vrijeme za velike dobitke i vrhunsku zabavu, a Joker VIP Casino vas poziva da d...

MOTO FEST BANJALUKA 2025: Najbolja moto zabava vraća se na Kastel

Banjaluka će 30. i 31. maja 2025. godine ponovo postati epicentar moto entuzijazma i zabave u regiji...

SENZACIONALNA AKCIJA U ROBOTU MATUZIĆI – POPUSTI DO 60%!

Pripremite se za najveće shopping iskustvo ovog mjeseca! Robot Matuzići, na adresi 203. Brigade, Dob...

UZ SVEČANI PROGRAM I KONCERT OTVOREN DOBOJ CITY PARK

Najveći retail park u Bosni i Hercegovini, Doboj City Park, na adresi Nikole Tesle 26, svečanim pres...

Pops otvorio novu poslovnicu u TC Doboj City Park

Pops Food je otvoren u Doboj City Parku i već privlači pažnju svojim jedinstvenim konceptom. Na više...

Otvoren novi Deichmann u Doboju: Modni događaj koji je obilježio sezonu

U retail parku Doboj City Park svečano je otvorena nova Deichmann trgovina, koja je postala nova omi...

JUMBO otvara novu prodavnicu u Doboju i donosi prazničnu atmosferu

Danas je bio važan dan za Doboj, jer je JUMBO, omiljeni međunarodni maloprodajni lanac, proslavio sv...

Veliko otvaranje Deichmann trgovine u Doboju – Dobro došli!

S velikim zadovoljstvom i radošću vas obavještavamo da je danas, 28.11.2024., zvanično otvorena nova...

DOBOJSKI INFO NAJAVLJUJE: Svečano otvaranje Fortuna marketa u Doboju 28. novembra (FOTO)

Doboj će uskoro dobiti novu destinaciju za kvalitetnu i povoljnu kupovinu. U četvrtak, 28. novembra,...

Zabava i specijalne pogodnosti na otvorenju hipermarketa Bingo u Doboju

Bingo s ponosom najavljuje otvorenje renoviranog hipermarketa u Doboju, u ulici Cara Dušana 18, u sr...

JOŠ 1 DAN NAS DIJELI DO SPEKTAKULARNOG OTVARANJA DOBOJ CITY PARKA – OTKRIJTE ŠTA VAS SVE ČEKA

Doboj City Park, najveći retail par u Bosni i Hercegovini, se otvara 28.11.2024. godine, od 9h za sv...

Jumbo mami osmijehe u Doboju 28. novembra

Jumbo je međunarodna kompanija čija je osnovna djelatnost maloprodaja igračaka, proizvoda za bebe, s...

Otvorenje renoviranog Hipermarketa Bingo u Doboju (FOTO)

Posebni popusti, pokloni i gratis kupovine za najsretnije kupce, brojne degustacije i zabava za najm...

Nakon niza uspješnih poteza, Zeka Baucentar otvara novu poslovnu jedinicu

Zeka Baucentar ove godine nastavlja svoj strateški rast otvaranjem nove poslovne jedinice u Doboju, ...

Ryanair pokrenuo 48-časovnu rasprodaju sa 15% popusta na karte za zimska putovanja

Ryanair, vodeća evropska aviokompanija, danas je lansirao neverovatnu 48-časovnu rasprodaju s popust...

VELIKO OTVARANJE NAJVEĆEG RETAIL PARKA U BiH – 28.11.2024.

Nakon višemjesečnih radova na projektu izgradnje najvećeg retail park-a u Bosni i Hercegovini – DOBO...

Kultura i Obrazovanje

Nema priznavanja diploma u inostranstvu bez članstva BiH u evropskoj asocijaciji visokoškolskih ustanova

Aktivisti NGG su pred istek 2024. godine sumirali trenutno stanje u Državnom registru visokoškolskih...

DOBOJ: Neće biti nadoknade nastave zbog obustava tokom snježnih padavina (VIDEO)

Nema potrebe da se nastava i nastavni časovi nadonađuju, jer je ovo period zaključivanja i sabiranja...

KREATIVNOST MLADIH U FOKUSU: Konkurs „Lunarni kreativci 2025“ povodom kineske Nove godine

Konfucijev institut Univerziteta u Banjoj Luci objavio je konkurs pod nazivom „Lunarni kreativci 202...

UNIJA STUDENATA UNIVERZITETA U ZENICI – Nećemo mirno posmatrati urušavanje obrazovnog sistema!

Unija studenata Univerziteta u Zenici izražava najoštrije protivljenje predloženim izmjenama i dopun...

DOBOJ: Srednje škole završile polugodište ranije zbog snježnog nevremena

Srednje škole u Doboju i Tesliću završile su polugodište prije vremena zbog snježnog nevremena, izja...

DOBOJ: Osnovne škole završile polugodište

Osnovne škole na području Doboja, kao i na području Teslića i Petrova, završile su polugodište uslje...

DOBOJ: Seminar školskih bibliotekara u Narodnoj biblioteci Doboj

DOBOJ – U Narodnoj biblioteci Doboj danas će biti održan 14. seminar kontinuirane edukacije školskih...

DOBOJSKI INFO NAJAVLJUJE: Najmlađi muzički talenti na Novogodišnjem koncertu

DOBOJ – U srijedu, 25. decembra, s početkom u 19 časova, velika sala Pavlović univerziteta ugostiće ...