Tražite znanje, a ne samo diplomu

Veoma mi je drago što ste "obratili pažnju" i još mi je draže što ste skupili hrabrosti da javno objasnite razloge zašto ste to uradili.

Vi ste se zapravo obratili čitavom sistemu aktuelnih (ne)vrednosti u institucijama obrazovanja na svim nivoima. Vaše "obraćenje pažnje" časno je osvrtanje na opštu atmosferu koja vlada u insitucijama obrazovanja.

Čitajući Vašu kolumnu, može da se oseti snaga Vašeg mladog intelektualnog integriteta koji se, sigurna sam, razvio u porodičnoj atmosferi i kroz lični razvojni proces. Sistem obrazovanja to nije mogao da učini iz više razloga.

Saglasna sam s Vama - institucije obrazovanja postale su sterilne. U njima se teško može obrazovati čovek sadašnjosti, a nikako čovek budućnosti. Institucije obrazovanja okupirane su prosečnošću, nekreativnošću, neproduktivnošću, nemobilnošću, neprofesionalizmom. "Hramovi znanja" pretvoreni su u institucije u kojima se čeka diploma. U kojima se vrednosti znanja često određuju amoralnim kriterijima ili nizom srećnih okolnosti (čuveno polaganje pismenog ispita i umorni profesor koji nema vremena za svoj posao). Svetli primeri profesora čija se predavanja pamte, čijem se moralnom liku stremi, profesori čije se misli citiraju, postali su endemska vrste u profesiji predavača. Ako ih ima, malobrojni su i marginalizovani, socijalno isključeni iz procesa odlučivanja (pa i rada), iako bi zapravo samo takvi trebali da ustanovljavaju poredak u institucijama obrazovanja. Vama su se "s posebnom pažnjom" zapravo obratili institucionalni kvaziautoriteti.

A okupacija kvaziautoriteta je sinhronizovana i institucionalizovana. U nemogućnosti da vide dalje i više, jer su to njihova prirodna ograničenja, kvaziautoriteti, naravno mogu samo da ocene reprodukciju činjenica, iz često, veoma loših udžbenika. Udžbenika u kojima se istovremeno piše sa dva različita fonta, dva različita pisma, u kojima je čak i faktografija netačna, u kojima možete pronaći toliko pravopisnih i gramatičkih grešaka i na čijim koricama stoji ime doktora nekih nauka, dok unutar korica "kvalitet" svojim potpisima potvrđuju dva univerzitetska profesora (uz odobrenje ministarstva). Iz tih razloga, kvaziautoriteti i ne traže mišljenje onih koje (pod)učavaju, jer nemajući svoje, ne trpe ni tuđa mišljenja. Mišljenje se smatra opasnim. Možete nešto smisliti. Možete nešto shvatiti, ako mislite svojom glavom. To onda nije dobro. To može da stvori mnoštvo mislećih ljudi, uz to i mladih mislećih ljudi, a to je snaga koja plaši kvaziautoritete. Da bi trajali, kvaziautoriteti za svoje naslednike pronalaze moralno još slabije pojedince i stvaraju čitav sistem prosečnosti u institucijama koje treba da budu prostori napretka, mesta za filtriranje prema znanju i veštinama za 21, a ne neki prošli vek. U tom začaranom krugu institucionalnih kvaziautoriteta, kreativni mladi ljudi, poput Vas, nemaju prostor, jer je on za njih suviše uzak i suviše nizak. Saglasna sam s Vama, mora se reći da je "car go", ako on to jeste. A jeste.

Nadam se i duboko verujem, da će biti sve više snažnih umova u Vašoj generaciji koja će i u svojoj zemlji tražiti znanje, a ne samo diplomu. Da će ceniti profesore koji Vam pružaju najviše znanja, da ćete svojim zahtevima za savremenim znanjima, skloniti insistucionalno postavljane kvaziautoritete čije se penzije ne mogu dočekati, te da ćete istrajati u negovanju vlastitog stava i mišljenja.

"Veliki ljudi" jesu utišani "malim ljudima" bez skrupula. "Malim ljudima" koji misle da su veliki, koji traže poniznost svih, a naročito poniznost onih za koje znaju da su "veliki", ili da to mogu, ne daj Bože, postati. "Mali ljudi" koji žele da svi postanu puževi da bi oni bili lavovi. Ali, dok ima takvih kao Vi, posebno u generacijma koje dolaze, mi koji polako odlazimo, a nekada smo bili kao Vi, još možemo da se nadamo da će biti drugačije. I hvala Vam za tu nadu.

(Autor: Prof. dr Tatjana Duronjić, Univerzitet u Banjaluci, Fakultet političkih nauka; reagovanje na kolumnu Srđana Barašina "Obratio sam pažnju")