Tajna pravopisna policija
- Autor Ruska Reč
- Budite prvi koji će ostaviti komentar!
U Moskvi se pojavila tajna organizacija koja pronalazi i ispravlja pravopisne greške na javnim mestima, od običnih žvrljotina na ogradama do zvaničnih natpisa na institucijama i spomenicima. Ona ima svoju ideologiju zasnovanu na dekonstruktivističkoj filozofskoj tradiciji i jednoj ruskoj socijalnoj teoriji - i vema ozbiljno shvata svoj posao.
Noću je na Poklonoj gori u Moskvi prilično pusto. To nije stambena četvrt, nego park, memorijalni kompleks posvećen žrtvama Drugog svetskog rata. Niko ne primećuje mlade ljude u maskama kako se prikradaju. Postavili su stražara, izvadili alat ispred jednog spomenika i sada skidaju ploču sa natpisom. Reklo bi se na prvi pogled da su to vandali koji hoće da oskrnave spomenik. Ali samo na prvi pogled. Evo skinuli su metalnu ploču sa natpisom „Nestalim bestraga vojnicima bez groba“ i odmah na isto mesto pričvrstili istu takvu. Narednog jutra niko nije primetio da je ploča zamenjena. Na novoj ploči su samo odvojene reči „bez“ i „traga“. Sve je isto, samo bez gramatičke greške.
Tako izgleda akcija koju uskoro planira da sprovede u delo tajna pravopisna policija, tj. grupa moskovskih entuzijasta koji se bave ispravljanjem gramatičkih grešaka. Pre nekoliko meseci su sproveli sličnu akciju na ulicama Vladimira, drevnog grada udaljenog 115 milja od Moskve. Tada su ispravili oko četrdeset pravopisnih grešaka. „Pravopisni policajci“ su uspostavili saradnju sa lokalnom službom ruskog jezika, tj. građanskom organizacijom koja pruža konsultativne usluge lokalnim studentima i filolozima.
Na njihovu stranicu u popularnoj društvenoj mreži VKontakte tokom proteklih meseci se prijavilo nekoliko hiljada ljudi, i sada im mnogi pomažu tako što im šalju podatke o greškama. „Nama nije bitno gde je napravljena greška. Mi sami ispravljamo grešku ako je to natpis na ogradi ili u izlogu, a ako je u pitanju platnena reklama ili ploča na ulazu u neku zgradu, tada pišemo zvanično pismo odgovarajućim instancama“, priča Petar, student prve godine fakulteta društvenih nauka na jednom moskovskom univerzitetu. „Na naša pisma uglavnom brzo reaguju i ispravljaju grešku“, dodaje on. Petar neće da kaže svoje prezime, a ne odaje ni imena ostalih članva grupe. Samo kaže da je u njihovoj „policiji“ i učiteljica ruskog jezika i književnosti iz jedne moskovske škole (ona je i došla na ideju da osnuje ovu organizaciju) sa nekoliko svojih bivših i sadašnjih učenika.
Rat zbog grešaka
Grupa ima i svoj ideološki program. „Ako se svet doživljava kao tekst, po francuskom teoretičaru Žaku Deridi, onda ispravljajući greške koje su na prvi pogled sitne, mi ustvari menjamo svet“, objašnjava Petar. Takvo totalno redigovanje je u skladu sa takozvanom teorijom malih pomaka, koncepcijom čiji je autor jedan ruski revolucionar s kraja 19. veka. To je pokušaj da se život poboljša, ali ne putem revolucije, nego nizom doslednih „malih“ socijalnih promena. Oni su upravo taj slučaj: malo delo (grupa učenika ispravlja greške), ali sudeći po angažovanosti volontera i dinimaci rasta grupe u društvenoj mreži ono menja život čitave zemlje.
Teren za ovaj projekat pripremljen je još početkom 2000-ih, kada se u ruskom segmentu Interneta (Runetu) pojavio pokret „internet-propalica“. To su mladi ljudi koji u pisanju koriste takozvani orto-art, tj. fonetski princip „kako čujemo, tako i pišemo“. „Propalice“ su stvarale tekstove različitog književnog kvaliteta, od slučajnih replika na forumima do povesti i stihova, i to potpuno ignorišući gramatička pravila. Usledila je reakcija na takvu njihovu aktivnost na Internetu: pojavili su se takozvani „gramatički nacisti“. Kod njih je i najmanja greška izazivala neobuzdani gnev. „Internet-propalice“ su se rugale pravopisu, a „gramatički nacisti“ su se rugali onima koji prave greške, podsmevali su im se, razmenjivali informacije o tim „strašnim zločincima“ koji su se drznuli da napišu „a“ umesto „o“. Međutim, „gramatički nacisti“ nisu preduzimali i ne preduzimaju ništa drugo osim hajke na nepismene internet-autore. Zasluga „pravopisne policije“ sastoji se u tome što je ona tu energiju usmerila u konstruktivnom pravcu. Dojučerašnji đaci su digli ruke od internet-pričaonice i izašli na gradske ulice.
Pismenost za 5000 dolara
Čitava priča je počela 23. februara prošle godine, na Dan Ruske armije, i evo traje skoro godinu dana. Grupa mladih se šetala po memorijalnom kompleksu na Poklonoj gori i naišla na spomenik sa pravopisnom greškom. Upravo tada su došli na ideju da osnuju „Tajnu pravopisnu policiju“. Razmišljali su kako da isprave tu grešku. Najpre su pisali pisma raznim instancama: direkciji Muzeja na Poklonoj gori, Moskovskoj gradskoj vladi, Kancelariji za kulturno nasleđe, Komitetu za arhitekturu i urbanizaciju Moskve, Fondu za podršku ruskom jeziku, Kancelariji za kulturu Moskve i Ministarstvu kulture Rusije. Kancelarija za kulturu ih je uputila na Ministarstvo kulture, a iz samog ministarstva nisu dobili nikakav odgovor. Kancelarija za kulturno nasleđe odgovorila je da će 2015. razmotriti to pitanje. „Sada upravo čitam satiričnu knjigu ‘Da, gospodine premijeru’ DŽonatana Lina. Tamo se navode birokratske formulacije odbijanja molbe. Na primer: ‘Razmatranje tog problema zahteva pažljivu pripremu dokumentacije, zbog čega je neophodno formirati mešovitu komisiju koja će proučiti to pitanje’“, priča Petar uz osmeh.
Grupa mladih se obratila novinarima, tako da su i novine pisale o grešci na spomeniku. Posle toga su dobili pismo od jednog predstavnika Ruskog vojnoistorijskog društva. On je rekao da društvo ima novac za zamenu ploče. Odeljenje za kulturno nasleđe Moskve sa svoje strane je pristalo da za taj novac promeni ploču (u pitanju je suma od oko 5 hiljada dolara). Novac može da se uplati ako se pokrene odgovarajući projekat. Počelo je birokratsko odugovlačenje, tako da se ništa ne pomera sa mrtve tačke još od sredine oktobra 2013.
„Mi ćemo im u najskorije vreme napisati taj projekat na tri stranice i nadam se da će to funkcionisati. U protivnom ćemo sami prikupiti potreban novac, naručićemo da se izradi ploča i tajno ćemo je zameniti, jer to više ne može da se trpi.“