DOBOJ: Uplatili novac na blokirane žiro-račune

"Jasno je da tu ključno mjesto zauzimaju građani Republike Srpske, zatim dolazi podrška poljoprivredi, pa infrastruktura, ali mislim da će do kraja godine značajnije svoju poziciju u raspodjeli sredstava popraviti privrednici sa teritorije Republike Srpske", naglasio je Tegeltija.

Kada je riječ o platnim karticama, on je istakao da su one podijeljene za više od 20.000 domaćinstava u Republici Srpskoj.

"Do sada je od tih 87 miliona KM isplaćeno nešto više od 72 miliona KM i svaki mjesec dolaze u kontinuitetu fakture za naplatu za ispostavljene robe", naveo je Tegeltija, napominjući da su kartice vrijedile do jula, tako da će dio kartica doći za naplatu tek u januaru 2016. godine.

Tegeltija je sinoć rekao za RTRS da je kao hitne mjere u oblasti poljoprivrede, koje su podrazumijevale i direktna sredstva, a i oslobađanje plaćanja koncesionih naknada, ugovora za zakup zemljišta, isporučenog mineralnog đubriva, realizovano 32 miliona KM, a da je isplaćeno 11,5 miliona KM poljorivrednim proizvođačima na ime direktne štete.

"Visoko mjesto zauzimaju i privrednici grada Doboja sa šest miliona KM, očekujemo da će vrlo brzo ta sredstva biti doznačena i privrednim subjektima iz drugih gradova, zatim direktna podrška budžetima lokalnih zajednica od pet miliona KM, podrška javnom preduzeću `Putevi Republike Srpske` sa 16,5 miliona do sada izvršenih radova", istakao je Tegeltija.

On je naveo da je odobreno više od 18 miliona KM za radove na vodoprivrednim objektima i da je do sada plaćeno oko devet miliona KM.

"Opštinama u Republici Srpskoj obezbijeđeno je putem Svjetske banke 20 miliona za sanaciju infrastrukturnih objekata i do sada je potpisano 38 miliona za radove na sanaciji vodoprivrednih objekata iz sredstava Evropske investicione banke, a ukupna vrijednost tog projekta je 55 miliona KM", rekao je Tegeltija.

On je naglasio da je na osnovu odluka Fonda solidarnosti Ministarstvo finansija u posljednjih 15 dana isplatilo 16,5 miliona KM, u čemu je najznačajniji iznos od šest miliona KM pripao privrednicima grada Doboja.

Odgovarajući na pitanje o problemima koji su se pojavili u Doboju u vezi sa raspodjelom sredstava, Tegeltija je rekao da je Udruženje privrednika "15. maj" donijelo odluku o subjektima kojima će biti isplaćen novac, pojedinačne iznose koji će biti uplaćeni, te odredilo žiro-račune na koje će biti uplaćen.

On je rekao da su se poslije isplate šest miliona KM pojavila dva problema, od kojih je prvi vezan za činjenicu da je određeni broj privrednih subjekata imao blokadu žiro-računa i ta sredstva su blokirana. "Mi imamo zahtjev od privrednih subjekata da vratimo taj novac, da uplatimo na neke druge račune što, nažalost, ne možemo da uradimo", dodao je Tegeltija.

On je naveo da je drugi problem, koji prema njegovom mišljenju, nije velikog omjera, to što se određeni broj privrednih subjekata žali da nije znao za tu aktivnost i pitanje da li je neko trebalo da dobije veći ili manji pojedinačni iznos.

"Mislim da je najavažnije da su privredni subjekti dobili novac, da smo ispoštovali dogovor da o tome odlučuje Udruženje privrednika `15. maj` i apelujem da grad Doboj isplati svoja tri miliona KM i da se pridržava kriterijuma koji su bili i za ova sredstva, izuzev da se isprave neke očigledne greške koje su se mogle desiti kod isplate sredstava", dodao je Tegeltija.

Govoreći o stvarnim efektima Fonda solidarnosti, Tegeltija je naveo da u javnosti preovladava percepcija da je bila odlična odluka Vlade Srpske da formira ovaj fond, kao instrument pomoći u sanaciji posljedica od poplava.

"Sasvim sigurno da će se sa tim saglasiti 20.000 domaćinstava, poljoprivredni proizvođači i lokalne zajednice, gdje je realizovano bezbroj projekata, a posljednja intervencija je vezi sa njihovom direktnom budžetskom podrškom", rekao je Tegeltija.

On je naveo da je sanacija posljedica poplava projekat koji će trajati više godina, a Vlada Srpske je planirala da to bude sedam godina da bi se sanirale sve posljedice.

"Kada prođete kroz Republiku Srpsku imate vrlo malo `vidljivih rana` od poplava, a to je najupečatljivije na putnoj infrastrukturi. Međutim, ostalo je mnogo problema i na privrednim subjektima i na pojedinim infrastrukturnim i objektima javnih institucijama i na tome ćemo raditi u budućem periodu", rekao je Tegeltija i dodao da će prioritet biti podrška privrednim subjektima iz opština i gradova koji do sada nisu dobili podršku.

Govoreći o trenutnom stanju računa Fonda solidarnosti, Tegeltija je naveo da zaključno sa 25. avgustom na računu ima oko 23,6 miliona KM, dok je priliv sredstava svakodnevan.

On je ocijenio da je projekat elektronskih platnih kartica realizovan vrlo uspješno i zahvalio svim privrednim subjektima, poslovnim bankama koje su Vladu pratile u ovom projektu.

"Takođe, nakon godinu dana ovo je prilika da zahvalim svim zaposlenima u Republici Srpskoj, poslodavcima koji iz svojih sredstava obezbjeđuju dominantno punjenje Fonda solidarnosti, kao i penzionerima koji su prethodnih godinu dana od svojih skromnih penzija odvajali dio sredstava za Fond", rekao je Tegeltija.

Odgovarajući na pitanje da li je bilo zloupotreba platnih kartica, Tegeltija je rekao da je bilo više zloupotreba sticanja prava na platne kartice i kod dokazivanja da li je pretrpljena šteta ili ne, mada su pojedini građani nesavjesno potrošili novac sa svojih kartica.

"Bilo je zloupotreba i kod same podjele humanitarne pomoći, ali se MUP Srpske od samog početka uključio da sve te aktivnosti spriječimo. MUP je do sada podnio 38 izvještaja tužilaštvu za zloupotrebe. Procijenjeno je da je napravljena šteta, odnosno da se stekla imovinska koristi od 150.000 KM", rekao je Tegeltija.

On je dodao da su izvještaji podneseni protiv 14 pravnih i 74 fizičkih lica i da još traju provjere rada određenih opštinskih popisnih komisija radi utvrđivanja da li je bilo zloupotreba u njihovom radu.

Govoreći o predstojećim aktivnostima Fonda solidarnosti, Tegeltija je rekao da će najznačajna biti završetak o radova u oblasti infrastrukture, zatim završetak plaćanja svih faktura na ime isporučene robe i usluga i traženje modusa značajnijoj podršci privrednim subjektima koji su najmanje dobili iz Fonda solidarnosti.