EKSKLUZIVNO: Potpredsjednik Privredne komore RS radnicima duguje 15 plata

Vidić pojedinim radnicima duguje i po 27 plata, zavisno kada je koji radnik pokrenuo parnični postupak za namirenje svojih potraživanja.

Tešić kaže da je žiro – račun preduzeća blokiran i da se ne nazire kraj agonije u kojoj se nalaze zaposleni u Poljoprivrednom zavodu.

„Pokrenuli smo sudski spor i putem suda pokušavamo naplatiti svoja potraživanja. Meni poslodavac Željko Vidić, sin Mihajla Vidića, duguje 27 plata, a ima radnika kojima duguju 15 i više plata“, kaže Dragan Tešić.

U Poljoprivrednom zavodu trenutno radi svega 13 radnika, a u vrijeme kada je Zavod privatizovan na platnom spisku bilo je 36 radnika. Tešić kaže da je u julu 2013. godine njihova, kao i sve druge privatne laboratorije, izgubila značajan dio poslova na ispitivanju uzoraka hrane. Trenutno se samo simboličan broj uzoraka hrane ispituje u ovoj laboratoriji, te neznatan broj uzoraka zemljišta, što poslodavcu služi kao krunski argument prilikom objašnjavanja radnicima zbog čega nema redovne isplate plata i nadoknada za put do posla i nazad.

„Za topli obrok dobijemo burek ili ćevape. U preduzeću se zadržavamo dva do tri sata dnevno, po potrebi“, kaže Tešić, ističući da menadžment Poljoprivrednog zavoda, navodno, iščekuje da Zavod kupi država ili neko drugi i da na taj način pokušaju riješiti i status radnika.

Trenutna dugovanja „Poljoprivrednog zavoda“ Bijeljina prema Poreskoj upravi RS iznose oko 70.000 KM.

Mihajlo Vidić svojevremeno je otkupio objekte, opremu i laboratoriju državne firme „Poljoprivredni zavod“ Bijeljina i postao vlasnik 50,5 odsto, a njegov sin Željko Vidić 16,6 odsto akcija Zavoda.

Uz pomenute objekte i laboratoriju oni su mogli koristiti i 43,5 hektara zemljišta, od ukupno 63,5 hektara zemljišta u državnom vlasništvu, na lokaciji na kojoj se nalazi Poljoprivredni zavod.

Skandal: Dobio 1,3 miliona za zemljište koje nije njegovo

U ovdašnjoj javnosti svojevremeno je oštro kritikovana odluka Skupštine opštine Bijeljina da se na ime navodnog ulaganja u unapređenje kvaliteta 43,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, koje nije bilo predmet prodaje i privatizacije, Mihajlu Vidiću iz opštinskog budžeta isplati 1,3 miliona KM.

Vidić se pravdao da je „pravo raspolaganja nad zemljištem bilo upisano na Poljoprivredni zavod, te da nema ništa čudno u tome da, nakon što je država krenula u proces vraćanja tog zemljišta u svoj posjed, on dobije pravičnu nadoknadu za to zemljište“.