Srbija planira kupovinu “Elektroprivrede Republike Srpske”

Prva elektroprivreda, najbliža ovom scenariju je u Republici Srpskoj, sa kojom EPS ima mnogobrojne zajedničke projekte.

Da li će doći do širenja ne zavisi samo od ekonomskih pitanja, jer je energetsko pitanje uvijek imalo političku težinu.

Da Srbija ne planira da proda EPS, jer želi da da kupuje elektroprivrede iz okruženja i širi i jača svoju energetsku kompaniju, nedavno je potvrdio i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

Napomenuo je da je to i političko pitanje, jer bez obzira na sredstva, koja treba obezbjediti, do kupovine neće doći ukoliko komšije ne žele Srbiji prodati svoje elektroprivrede.

“Elektroprivreda Srbije” sa svojim kapacitetom predstavlja najveću fabriku struje na Balkanu. Veća je od svih elektroprivreda sa prostora velike Juguslavije i to zajedno.

„Energetski sistem SFRJ je bio fascinantan, usklađen i moćan“, konstatuje Dragan Šagovnović, generalni direktor “Ekonomskog instituta” u Beogradu i dodaje da „to što su ti sistemi bili uvezani i kompatibilni je dobra osnova za širenje EPS-a u regionu“.

“Ekonomski institut” je, napominje, još 2008. godine pokrenuo incijativu za spajanje EPS-a i kompanije “Elektroprivreda Republike Srpske”.

„Koji bi model spajanja dveju elektroprivreda bio – osnivanje zajedničkog preduzeća, kupovina ili nešto treće, zavisi od političke volje u okruženju. EPS je već sad najveći na Balkanu, veći od njih svih zajedno. Ali preduzeće nastalo spajanjem ERS-a i EPS-a bi bilo veoma respektabilno na balkanskom tržištu električne energije. S druge strane, to bi olakšalo mnoge zajedničke poslove“, kaže Šagovnović.

Kod eventualne kupovine crnogorske elektroprivrede, prema riječima našeg sagovornika, moglo bi da bude problema, upravo iz političkih razloga.

Stručnjaci ističu da Srbiju sad najviše interesuje mogućnost razvoja hridroenergije i struje koja bi se dobijala na taj način.

Upravo zbog toga im je u sferi interesovanja Republika Srpska, koja dijeli Drinu sa Srbijom, a ta saradnja bi bila i osnov za ERS, jer bi mogli da se ubrzaju mnogi zajednički projekti.

Među najvećim energetskim planovima Srbije i Bosne i Hercegovine je izgradnja tri hidroelektrane na srednjoj Drini, čija se vrijednosti procjenjuje na 900 miliona evra.