OSTAVŠTINA SDS-a DOBOJ Propali dobojski giganti

Posle šesnaest godina od početka privatizacije državnih preduzeća u Doboju nekada poznate firme više ne postoje i od njih gotovo da nisu ostala ni imena prepoznatljiva u industriji nekadašnje zajedničke države.

Tačka na dobojsku industrijsku predratnu proizvodnju stavljena je nedavno pokrenutim stečajem u "Trudbeniku", nekadašnjem ponosu ovog grada. Pre njega, redom su privatizacijom nestajala i ostala preduzeća. Čak i ona koja su ne samo bila uspešna do rata u BiH, nego je dobar deo bio profitabilan i tokom rata, pa sve do početka privatizacije.

Duga je lista preduzeća po kojima je Doboj bio prepoznatljiv a kojih više nema. Na spisku su, između ostalih, "Zanatprom", "Krnjinput", "Modeks", "Radnik", "Niskogradnja", "Metalomontaža", "Izbor", "Bosanka", "Mesopromet", "Dobojpromet", "Šipad", "Prosvjeta", "Duvan", "Poljoremont", "Dobojprojekt", "Razvitak", "Enterijer", "Domark"... Od 12 zemljoradničkih zadruga, ostala je samo "Bosnakop".

- Najbolnije u svemu tome je to što za milionske gubitke, ugašena radna mesta i propast preduzeća, ne samo u Doboju već u celoj državi, niko nije pozvan na odgovornost. Sve ide preko leđa radnika - kaže, za naš list, Nebojša Đokić, predsednik Sindikata saobraćaja i veza RS. On ne veruje da će se situacija promeniti nabolje.

Od nekada najpoznatijih dobojskih preduzeća, osim "Trudbenika", nema više ni "Hemoprodukta", a čak i Javnom komunalnom preduzeću "Progres" preti katanac, jer mu je grad uzeo većinu poslova i poverio ih Direkciji za razvoj i izgradnju grada.

Bar formalno i preostala javna preduzeća čekaju na privatizaciju, kao što su "Elektrodoboj", "Vodovod", "Železnice RS" i "Gradska toplana", ali sudeći po dosadašnjoj praksi, bolje je da ne dođe do nje.

Što se finansijskih efekata privatizacije tiče, ukupna početna cena državnog kapitala u preduzećima koja su ponuđena na prodaju 2000. godine bila je 39,4 miliona maraka. Sa ove distance, oni se ocenjuju kao porazni, jer je, prema podacima Privredne komore Doboj, državni kapital prodat za 26 odsto, odnosno za svega 10,1 milion KM, i to za staru deviznu štednju.

Utvrđeno je da su nedugo nakon kupoprodaje neki kupci odmah počeli s rasprodajom imovine firmi u kojima su stekli većinski paket akcija.

Osim države, ceh su platili i radnici. Od nekadašnjih, pre privatizacije 5.500 radnika, prema poslednjim zvaničnim podacima ostalo ih je manje od 500, izuzimajući ŽRS, čije je sedište u Doboju, ali je preduzeće od posebnog interesa za RS.

Osnovni razlog gubitka radnih mesta je, po opštoj oceni privrednih stručnjaka, u loše sprovedenoj privatizaciji. I to što su državni kapital u preduzećima kupili kontroverzni, novopečeni biznismen iz raznih delova RS i inostranstva. Oni se retko ili gotovo više uopšte ne pojavljuju u gradu na tri reke. A radnici su već odavno na birou, bez otpremnina.

KUPCI

Od značajnijih kupaca dobojskih preduzeća izdvaja se gastarbajter Boško Ćućić, koji je došao do većinskog paketa akcija u čak pet firmi. Sve to, ukupno 3,38 miliona maraka, platio je starom deviznom štednjom.

Sva ta preduzeća su propala, kao i dva koja je kupio takođe kontroverzni biznismen iz Prnjavora Petar Dušanić i ostali pojedinačni kupci dobojskih, nekada uspešnih firmi.

Jedino je kupac iz Zagreba zaista odrešio kesu, plativši gotovinom nadaleko poznatu cinkaru i fabriku dalekovodnih stubova TDSK u Rudanci kod Doboja, ali je i ona pre nekoliko godina ugasila svoju proizvodnju.

RADNIČKE STRAŽE U "TRUDBENIKU"

Mi smo poslednje preduzeće od nekadašnjih u kojem se obavljala kakva-takva proizvodnja, i svi smo sada na Birou. Sindikat više ne postoji, umesto toga predstavljam radnike u Odboru poverilaca. Nemamo ni direktora, a mi kao akcionari kojima raniji poslodavac duguje milion i po maraka za plate i povezivanje staža za devet godina radimo inventuru i dežuramo na smenu u fabrici, čuvamo je od otuđenja. Pokušavamo da nađemo nekoga ko bi pokrenuo kakvu-takvu proizvodnju, ili bar da pronađemo zainteresovane za iznajmljivanje postrojenja i fabričkih hala - kaže, za "Novosti", Predrag Jorgić, koji je do stečaja "Trudbenika" bio predsednik sindikalne organizacije.