Menu

Dobit i plasmani MKO sektora u Srpskoj u padu

Mikrokreditne organizacije u RS su u prvoj polovini godine ostvarile dobit od 1,4 miliona KM, što je za oko 700.000 KM slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, potvrđuju preliminarni polugodišnji podaci o stanju bankarskog sistema Agencije za bankarstvo RS.

U izvještaju se navodi da je u prvoj polovini ove godine zabilježen pad kreditne aktivnosti mikrokreditnih organizacija u RS, a 98 odsto kredita je podiglo stanovništvo.

Preciznije govoreći, zaključno s krajem jula ove godine iznos plasiranih kredita bio je 145,5 miliona KM, što je za pet odsto manje u odnosu na 2013. godinu. Fizička lica su podigla 142,5 miliona KM, ili 98 odsto ukupnih kredita, a ta cifra je za četiri odsto manja u odnosu na isti period prošle godine.

Najviše ovih kredita stanovnici su podigli za svrhu obavljanja poljoprivredne djelatnosti, a ovaj kreditni segment je ujedno i jedini zabilježio rast, i to za 10 odsto.

Na kredite plasirane pravnim licima u prvoj polovini godine otpada tri miliona KM, odnosno dva odsto od ukupno plasiranih mikrokredita. Oni su zabilježili pad od 36 odsto.

Prema preliminarnim podacima, vidljivo je da su efektivne kamatne stope na ove kredite bile u blagom padu. Tako su kamatne stope na kratkoročne mikrokredite sa 28,45 odsto pale za 0,59 odsto u odnosu na prošlogodišnje, dok su efektivne kamatne stope na dugoročne kredite iznosile 24,90 odsto, što je za 0,79 odsto manje.

Ukupan prihod mikrokreditnih organizacija u prvih šest mjeseci ove godine bio je 13,3 miliona KM i za četiri odsto je veći u odnosu na isti period prošle godine.

Najveći udio sumarnih prihoda mikrokreditnih organizacija, 13,2 miliona KM, odnosno 99 procenata, odnosi se na prihode od kamata. Ovi prihodi su zabilježili rast od pet odsto u odnosu na isto vrijeme prošle godine.

Preostalih jedan odsto prihoda mikrokreditnih organizacija odnosi se na operativne. Oni su 165.000 KM i u odnosu na isto vrijeme prošle godine pali su za 38 odsto.

Marko Đogo, ekonomski stručnjak, ocijenio je da od 2008. godine do danas mikrokreditni sektor pada i smanjuje se njegov značaj na finansijskom tržištu.

„Mikrokreditne organizacije su proteklih godina bile velike žrtve recesije zbog toga što su one plasirale najveći dio onih kredita koji su u najmanjoj mjeri bili obezbijeđeni“, rekao je Đogo.

On je podsjetio i na to da su MKO u BiH tekovina nastala nakon rata i objasnio da su se tada stranci odlučivali da novac za obnovu zemlje plasiraju kroz ove organizacije.

„Da nije bilo rata, MKO nikada ne bi bile značajan učesnik na domaćem finansijskom tržištu“, kaže Đogo.

Komentarišući iznose kamatnih stopa na ove kredite, Đogo je istakao da su one očekivane zbog velikog rizika koji kod kreditiranja MKO na sebe preuzimaju.

„Sve što je rizično donosi povećan prinos, a opet ove stope su sada na nivou onih zelenaških“, konstatuje on.

On je konstatovao da su po principu „svaka roba ima svoga kupca“ MKO odavno preuzele jedan segment stanovništva koji najvećim dijelom čine ljudi koji nisu kreditno sposobni po kriterijumima koje koriste banke.

„Sve dok postoje ljudi kojima su neophodna kreditna sredstva, ovakve organizacije će postojati“, rekao je Đogo.

Iznos nekvalitetnih kredita samo 0,8 odsto

Udio nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima u mikrokreditnom sektoru RS je dosta nizak, tako se od ukupnog broja kredita koje su plasirale mikrokreditne organizacije na nekvalitetne kredite odnosi 0,8 odsto, vidljivo je iz preliminarnih polugodišnjih podataka izvještaja Agencije za bankarstvo RS.

Kada se posmatra ročna struktura ovih kredita, dominantno učešće u njoj imaju dugoročni krediti, na koje se odnosi 120,8 miliona KM, ili 83 odsto njih, dok se na kratkoročne kredite odnosi 24,7 miliona KM, ili 17 odsto od ukupnih kredita

Ostavi komentar

PRAVILA KOMENTARISANJA

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje.

MOLIMO VAS DA PROČITATE SLEDEĆA PRAVILA PRIJE KOMENTARISANJA:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove gradskog portala Dobojski.info. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu redakcija@dobojski.info

nazad na vrh

Sponzorisani članci

OGLAS ZA POSAO: Butik "Ibis" traži novu radnicu!

Butik "Ibis" u Doboju objavio je oglas u kojem traži radnicu za rad u prodavnici. Svi zainteresovani...

Dočekajte Novu Godinu uz Jackpotove i Happy Hour u Joker VIP Casinu!

Nova godina je pravo vrijeme za velike dobitke i vrhunsku zabavu, a Joker VIP Casino vas poziva da d...

OGLAS ZA POSAO: Konobar/konobarica u Caffe & Wine baru "Madera" Doboj

Caffe & Wine Bar "Madera" u Doboju traži osobu za poziciju konobara/konobarice koji će se pridru...

OGLAS ZA POSAO: Potrebna higijeničarka

Agencija Delfin raspisuje oglas za prijem 1 (jedne) higijeničarke za održavanje čistoće u objektu "T...

Ekonomija i Privreda

S NOVOM GODINOM NOVI UDARI NA DŽEPOVE: Poskupljuje i hljeb!

Poskupljenje hljeba i pekarskih proizvoda u Srpskoj i FBiH izvjesno je narednih sedmica, a izmjene c...

DOBOJ NA DNU LJESTVICE IZVOZA: Statistika potvrđuje loše stanje privrede

Prema najnovijim podacima Zavoda za statistiku Republike Srpske, Doboj se nalazi na samom dnu ljestv...

Katastrofalni podaci za domaću ekonomiju u prethodnoj godini

Uvoz u Bosnu i Hercegovinu je tokom prošle godine premašio iznos od 30 milijardi KM, pokazuju podaci...

DOBOJ: Sutra nema naplate putarine na auto-putevima

Javno preduzeće "Autoputevi Republike Srpske" povodom Dana Republike, 9. januara neće naplaćivati pu...

Danas je Božić, najradosniji hrišćanski praznik

Srpska pravoslavna crkva /SPC/ proslavlja Božić, najradosniji hrišćanski praznik - dan Rođenja Isusa...

Ima li BiH razloga za strah od nestašice struje?

Bosna i Hercegovina i zemlje regiona dobro su uvezane u evropski sistem proizvodnje i distribucije e...

Građani Srpske daju stotine miliona za mrežarinu, a sa prvim snijegom ostaju bez struje

- Čavić: Nedostatak sredstva smo kompezovali zaduženjima, ali više se ne možemo ni zadužiti- Ekonomi...

DOBOJ: Jednokratna pomoć od 150 KM za 66 boraca

Predstavnici Boračke organizacije Doboj uručili su danas jednokratnu pomoć od 150 KM za 66 socijalno...

ČESTITAMO: Od danas skuplja struja u Srpskoj. Građani skupo plaćaju svoju političku odluku.

Od danas su građani Republike Srpske suočeni s većim računima za električnu energiju, jer je cijena ...

ELEKTRO-DOBOJ: Na uklanjanju kvarova bilo angažovano 207 radnika

Na području regije Doboj tokom snježnog nevremena bez struje je bilo oko 76.000 potrošača, od ukupno...

Srpska skupo plaća prenatalne testove koji su zastarjeli i nepouzdani

– “NIPT” test se radi na zastarjeloj kineskoj tehnologiji koja je bila u centru velikog svjetskog sk...

BEZ EVROPSKOG NOVCA NEMA AUTOPUTA: Završetak najzahtjevnije dionice kod Doboja planiran za 2026.

Dionica autoputa na Koridoru "Pet ce" kod Doboja, poznata kao Putnikovo Brdo, predstavlja najzahtjev...

JAVNI SEKTOR BUJA, PRIVREDA TONE: Alarmantni trendovi zapošljavanja u Republici Srpskoj

Broj zaposlenih u Republici Srpskoj opada u svim sektorima osim u javnom koji je na kraju septembr...

SVE VEĆI REVOLT: Evropsko pravilo donosi probleme u svaku kuću u BiH

Pravilo prema kojem vozači kamiona iz BiH mogu provesti samo 90 u 180 dana u EU izaziva sve veći rev...

Srpska nezakonito dala garanciju Kinezima za kredit od 150 miliona KM

– Srpska garantovala za kredit za HE „Bistrica“– Vlada tražila saglasnost Savjeta za državnu pomoć, ...

BiH hitno potrebna obnova mreže, još nas spasava "Nikola Tesla"

Snježne padavine koje su prethodnih dana paralisale veći dio BiH pokazale su ogromnu slabost elektro...