Zašto je Putin ponudio EU zonu slobodne trgovine?

Promena prioriteta u spoljnoj politici?

Vladimir Putin je na nedavno održanom samitu Rusija-EU izneo ideju o stvaranju zone slobodne trgovine između Evropske unije i Carinske unije Rusije, Kazahstana i Belorusije. U tom predlogu se presecaju dva prioritetna pravca savremene ruske diplomatije.

Pomirljivi tonovi samita Rusije i EU?

Samit Rusija-EU bio je konstruktivan uprkos pesimističkim prognozama. Strane su razmotrile nagomilane nesuglasice i ispoljile spremnost za dalji dijalog o ključnim pitanjima kao što je, na primer, bezvizni režim. Za Moskvu je najvažnije što je postignut dogovor da EU i Rusija na nivou eksperata zajedno razmotre ekonomske posledice pridruživanja Evropskoj uniji zemalja „Istočnog partnerstva“.

Rusija smatra da će budući politički i ekonomski sistem planete biti višepolaran i da će Evroazijska ekonomska unija koju ona predvodi biti jedan od 6-8 centara tog sistema.Prvi pravac je ravnopravan status u svetskoj politici koji je Rusija stekla. Otkako je Vladimir Putin 2000. postao predsednik Rusije strateški cilj savremene ruske diplomatije sastoji se u tome da Rusija uspostavi ravnopravne odnose sa transatlantskim partnerima. Kremlj je ubeđen da se države Zapada mešaju u unutrašnji život Rusije, da se otvoreno suprotstavljaju njenoj politici unutar Zajednice nezavisnih država (ZND) i da ugrožavaju njene trgovinsko-ekonomske interese. Sve se to dešava zato što je Rusija u prvoj postsovjetskoj deceniji praktično pristala da bude „mlađi partner“ Zapada i sada SAD i EU ne mogu lako da se odreknu tako dragocenog poklona koji su svojevremeno dobile od samog Kremlja.

Drugi prioritetni pravac je prerastanje Rusije i njenih saveznika u jedan od samostalnih centara svetske politike putem formiranja integracione zajednice koja se sastoji od država bivšeg SSSR-a. Na izgradnju Evroazijske unije Rusija troši ogromne političke i ekonomske resurse, smatrajući da je nedopustivo bilo kakvo odlaganje već utvrđenih rokova integracije. Rusija smatra da će budući politički i ekonomski sistem planete biti višepolaran i da će Evroazijska ekonomska unija koju ona predvodi biti jedan od 6-8 centara tog sistema.

U tom kontekstu predlog koji je Vladimir Putin izneo u Briselu 27. januara 2014. izgleda kao senzacija koju tek treba osmisliti na pravi način. U suštini, taj predlog podrazumeva korigovanje pomenutih prioriteta ruske spoljne politike.

Integracija sa EU: izazov ili opasnost?

Formalno gledano, inicijativa za stvaranje zone slobodne trgovine od Atlantskog do Tihog okeana nije povoljna za Rusiju. Većina ekonomista će se složiti sa mišljenjem koje je pre 150 godina izneo Oto fon Bizmark: „Slobodna trgovina je oružje najmoćnije nacije“. Ekonomski potencijal EU kao celine veći je od ruskog preko šest puta, a promet spoljne trgovine veći je pet i po puta. Prema tome, ta alijansa neće biti ravnopravna, što je u suprotnosti sa prvim od dva pomenuta prioriteta ruske diplomatije. Stvaranje prave zone slobodne trgovine konzerviralo bi sadašnju strukturu prometa robe između Rusije i njenih saveznika sa jedne i Evropske unije sa druge strane, a to znači - sirovine u zamenu za tehnologije.

Teoretski gledano, Rusija je u iskušenju da okrene leđa Evropi i da razvija zonu slobodne trgovine sa Kinom. Takva alternativa je prilično realna, s obzirom da za njenu realizaciju već postoji odgovarajuća strukturaOvde, međutim, treba obratiti pažnju na sledeću činjenicu: Rusija postepeno formira svoje sopstveno viđenje „slobodne trgovine“ i mera koje su dozvoljene u upravljanju zonom slobodne trgovine. Ulazak Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju zasada nije doveo do liberalizacije režima spoljne trgovine. Naš trgovinski sistem je i dalje jedan od najzatvorenijih u Evroaziji. Protekcionizam je danas sve jače izražen, i to je trend u celom svetu. Očigledno i Kremlj sada smatra da zona slobodne trgovine u početnoj fazi neće ugroziti očuvanje mogućnosti upravljanja nacionalnom ekonomijom i spoljnom trgovinom u „ručnom režimu“ koji ignoriše pojedina ustaljena pravila slobodne trgovine.

Kremlj je ubeđen da se države Zapada mešaju u unutrašnji život Rusije. Sve se to dešava zato što je Rusija u prvoj postsovjetskoj deceniji praktično pristala da bude „mlađi partner“ Zapada i sada SAD i EU ne mogu lako da se odreknu tako dragocenog poklona koji su svojevremeno dobile od samog Kremlja.Za savremenu Rusiju evropska integracija predstavlja najveći izazov. On se može razmatrati kao stimulans za reformisanje političkog sistema i modernizaciju ekonomije, ili, pak, kao opasnost kojoj treba da se suprotstave svi organi državne vlasti. Donedavno je u Rusiji dominiralo ovo drugo shvatanje „evropskog izazova“. Međutim, otkako su Rusija i Evropska unija 2010. proglasile „Partnerstvo za modernizaciju“, Moskva je partnerima jasno stavila do znanja da ona ne isključuje mogućnost pozitivnije reakcije na izazove od strane EU.

Većina ekonomista će se složiti sa mišljenjem koje je pre 150 godina izneo Oto fon Bizmark: „Slobodna trgovina je oružje najmoćnije nacije“. Ekonomski potencijal EU kao celine veći je od ruskog preko šest puta, a promet spoljne trgovine veći je pet i po puta.Teoretski gledano, Rusija je u iskušenju da okrene leđa Evropi i da razvija zonu slobodne trgovine sa Kinom. Takva alternativa je prilično realna, s obzirom da za njenu realizaciju već postoji odgovarajuća struktura, a to je Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS), koja skoro 10 godina ne vrši praktično nikakvu funkciju. Inicijativa Rusije za stvaranje zone slobodne trgovine sa Evropskom unijom svakako će izazvati pogoršanje odnosa sa Kinom. Ta inicijativa označava da u dugoročnoj perspektivi Rusija radije želi da ostane u istom bloku sa državama Transatlantske zone. Za takvu stratešku odluku Kremlj traži veliku, ali sasvim opravdanu cenu, a to je priznanje Rusije kao jednog od centara svetskog političkog i ekonomskog sistema i priznanje ravnopravnosti između Carinske unije i EU.

Prema tome, predlog Moskve o stvaranju zone slobodne trgovine ima političku, a ne ekonomsku pozadinu. Kremlj je jasno stavio do znanja da je spreman da ponudi Evropskoj uniji ravnopravno partnerstvo sa perspektivom ekonomske integracije strana. Sada Brisel treba da odluči hoće li prihvatiti ili odbaciti predlog Moskve.

Stanislav Tkačenko je doktor ekonomskih nauka i rukovodilac programa „Diplomatija“ na Fakultetu međunarodnih odnosa Sanktpeterburškog državnog univerziteta.