I mi Luja za trku imamo

“Hvala ti, Bože, na ovakvom sistemu”, uskliknulo je 224 851 stanovnika kad je čulo kako su poslanici smesta povećali predsedniku budžet.

“Zahvaljujemo se Bogu, jer je samo nešto natprirodno moglo da ovako podesi stvari i institucije da služe čoveku. Jednom, dakako. Ali, zar on nije najbolji među nama čim smo mu svi dali glas? Kad smo videli kako se u Crnoj Gori Skupština odmetnula, pa jednom odlukom razvlastila predsednika, i to onakvog. Nekoga ko je svoj život založio i žrtvovao da bi njima bilo bolje. Dobro kaže naš narod, hrani sirotu na svoju sramotu. Mi smo se kolektivno prekrstili i zahvalili što je naša Skupština ostala normalna i sluša predsednika. Evo, da joj sad predsednik kaže da donese zakon da sve pripada njemu, to bi sutra bilo. Da se uvede da nam na čelo stave dangu kao znak odanosti predsedniku, sutra bi osvanulo u Službenom glasniku. Eto, takva skupština treba da bude i samo takva je na ponos predsedniku, a onda i nama jerbo predsednik zna šta je za nas najbolje”, uglas su hvalili skupštinski poklon- budžet predsedniku za sva sumnjičenja i traume koje je u proteklih mesec dana preživeo.

“Ja bih odmah da predložim da se pola sledećeg republičkog budžeta da predsedniku. Ma, šta pola, neka ceo ide njemu. Kao prvo, on najbolje zna šta kome treba jer nas tolike godine usrećuje I? Jel vidite kako nam sreće doteći ne može i kako se ovde dobro živi? To vam je sve zbog njega. Da ga nije, pola bi kopalo po kontejneru, a cene bi skakale kao lude. Mleko bi bilo 2,5 marke, a gorivo 3,5. Ovako, možemo da se smejemo Evropi koja će cvokotati i gladovati. A mi jok. Kao drugo, predsednik svejedno raspoređuje budžet. Sećate se kad je nazvao Radovana i kad mu je rekao: “Slušaj, ‘vamo. Sad ćeš studentima isplatiti po sto maraka. Šta? Ma, baš me briga odakle ćeš uzeti. Svejedno ćemo podići kredit posle, pa pokrpiti. Ne komplikuj, nema ih mnogo, bogu hvala”. Pa ono kad je onim porodicama sa puno dece obećao novac, pa penzionerima, pa borcima. Jedino se nije bavio nezaposlenima, ali i tako ih niko ne zarezuje. Ionako planiraju da idu odavde, što bi bacao pare na njih. U stvari, nama osim predsednika niko i ne treba. Skupština i Vlada nam samo troše pare. Mi smo zaboravili da su nam to podmetnuli ovi sa zapada, namerno da nas oslabe. I finasijski i moralno. Sreća te nas Bog dade ovako pametne, pa iz svake situacije izađemo kao pobednici”, zaključio je zadovoljno ovaj podanik. “Odoh da vidim ima li kakve stare obuće u podrumu, da iznesem pred market. Možda se nađe neko da kupi, a svaka marka je zauvar. Vidiš kakva je skupoća, a ti me zamajavaš”, pomalo ljutito odmahnu rukom i ode za svojim poslom.

Od pozitivnih vesti izdvajamo kolektivnu ostavku rukovodstva SDS-a. Naravno, nema mesta optimizmu da će se stvari poboljšati nakon izbora imajući na umu kadar koji juriša na upražnjena mesta, ali je ovo bio čin pristojnosti, usamljen u javnom prostoru, pa otuda i vredan da se zabeleži.

Sa druge strane, vreme je da se oprostimo od slobode misli i govora. Oni će na neko lepše, bolje mesto, a nama je dobro, baš onako kako smo zaslužili, što reče Đole u prošlom veku. Još malo, pa ćemo morati da razmišljamo kao jedan.

Predsednika niko ne sme da sekira jerbo treba da nam traje. Boljeg nemamo, a goreg nećemo naći, da parafraziramo čuvenu sentencu neimenovanog filozofa- naturščika iz Srbije.

Zato je bivši, sadašnji a, kako stvari stoje, i budući glavni baja najavio obračun sa lažnim vestima i kvazi novinarima.

Dakako, baja će svojim rukama meriti, čerupati, ocenjivati i na kraju odvajati lažne od pravih novinara. Sa lažnima će kao u Rusiji, a pravi će direktno na javni servis.

A on se, dakle naš javni servis- ovlašteni tumač stvarnosti u zemlji i svetu, bavio i dešavanjima u SAD-u. Njihov plaćeni tumač je izvesni Obrad koji situaciju analizira gledajući u pasulj, a ponekad i u oblake iznad Bele kuće.

"Stratusi koji se kreću prema jugu govore da je moguće da Kongres zaposednu republikanci. Oni za nas mare koliko za lanjski sneg, ali je to bolje od demokrata koji mare kao za preklanjski sneg. A dobro se zna da pretprošle godine snega gotovo da i nije bilo što znači da su republikanci na našoj strani", obradovao nas je Obrad ovom analizom nakon koje su nam oči skočile kad je ispostavio račun za svoju ekspetizu i dodao da ništa ne brinemo jer su zbog kretanja u SAD-u Priština i Sarajevo u strahu.

Tu ih je dodatno Srbija poljuljala dižući avione na drona.

Kad se tako lepo podigla tenzija, doduše samo u medijima jer su ljudi već oguglali, baja i Vučić su sastali sa patrijarhom.

Onda su dali znak da treba malo i dramatizacje, pa se u Mitrovici desio narod.

I tako, od jogurt revolucije što će reći ‘88. do ‘22., skoro tri i po decenije, razvijamo zastave i pojemo patriotske pesme dok je nas sve manje, a i ostarili smo. Umesto da budemo mudri, postali smo patetični.

Na kraju će ispasti da su srećni samo oni što su pobegli odavde.

I, naravno, srećan je i Obrad. Od naših para živi dalekoi dobro i smišlja priče da nas zamajava. mada, kakve su mu priče, moguće i da nije dobro.

Iz neverovatno toplog oktobra smo upali u novembar sa nadom da neće biti studeni pošto su predviđanja takva da normalnom čoveku unose zebnju i lede krv u žilama.

Kad već društvo nije, nek barem priroda bude milostiva.

Trenutno stanje na graničnim prelazima donosi Auto-moto savez Republike Srpske

Stanje na graničnim prelazima možete pratiti UŽIVO i putem aplikacije za Android Auto-moto saveza Republike Srpske!