Značajan je doprinos vladike Grigorija međureligijskom i ekumenskom dijalogu. Jer on nije samo razgovarao, već se trudio da sa drugim deli život, zatraži oproštaj i pokloni se tuđim žrtvama, govori i dela u prilog pamćenju stradalih, a protiv zlopamćenja, pokazujući i objašnjavajući razliku. Isto tako, malo je onih koji su zbog svog delovanja na polju međureligijskog dijaloga, i posebno ekumenskog, toliko kritikovani i napadani od dela svoje zajednice. Nije odustao, niti se pritajio. Naprotiv, postao je još glasniji, ne okolišajući u čestim medijskim nastupima.

“Mislim da jedan vladika mora biti društveno odgovoran. Biti episkop znači imati odgovornost za zajednicu kojoj se služi, za dobrobit njenih članova, ali i čitavog društva u kojem oni žive i u kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”

Ekskluzivno za novi broj Nedeljnika vladika Grigorije pričao je o odluci da napusti mjesto episkopa zahumsko-hercegovačkog i “preseli” se u Frankfurt.

Intervju Nedeljniku prvi je koji je vladika dao nakon iznenadne odluke na proteklom Saboru SPC.

NJegovo preosveštenstvo episkop zahumsko-hercegovački i primorski i administrator Mitropolije dabrobosanske Grigorije rekao je danas u Doboju da Crkva treba da se suprotstavi "sveopštem pesimizmu koji se nekako polako sije sa raznih strana".

Nemoguće je voleti Boga a ne voleti čoveka pored sebe, ili voleti čoveka a ne voleti Boga, koji je iz ljubavi stvorio svet i čoveka - kaže vladika Grigorije.