KAZNE NISU DALE REZULTATE Srpska šesta u Evropi po broju stradalih na putevima

Posebno su zabrinjavajući podaci sa početka godine po kojima je u prvom tromesečju broj saobraćajnih nezgoda povećan za 10,7 odsto, da je broj poginulih veći za 15,8 odsto, kao i broj povređenih za 20,8 odsto.

Najčešće nesreće dešavaju se na magistralnim putevima i u naseljima.

Ovi podaci ukazuju i da povećane kazne od prošle godine za nepoštivanje pravila u saobraćaju, te brojne kampanje institucija nisu dale željene efekte, što nas svrstava među vodećim zemljama u Evropi po smrtnosti u saobraćajkama.

U proseku dnevno bude čak 26 saobraćajnih nezgoda, a unazad deset godina rekrodna je 2007. godina u kojoj je bilo čak 10.933 saobraćajki.

U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije se navodi da je jedan od velikih problema u BiH znatno visoka stopa smrtnosti na 100.000 stanovnika uzrokovana zbog saobraćajne nesreće.

Tako u BiH na 100.000 stanovnika smrtno strada oko 18 ljudi u sabraćajnim nezgodama, dok je, recimo, u Hrvatskoj broj poginulih na 100.000 građana oko devet, odnosno duplo manje.

- Zabeležena su smanjenja smrtnosti u slučajevima kada država preduzme određene mere u regulaciji saobraćaja – konstatovali su Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Budući da smo šesti u Evropi po broju smrtnosti uzrokovanih saobraćajnim nesrećema, pred vlastima u Bosni i Hercegovini stoji izazov za donošenje politika iz oblasti bezbednosti u saobraćaju.

Po analizama Auto-moto kluba BiH (BIHAMK), veliki broj saobraćajnih nesreća na našim putevima rezultat je nepoštovanja saobraćajnih propisa, te niskog nivoa saobraćajane kulture većeg broja učesnika u saobraćaju.

- Nepropisna brzina i brzina neprilagođena uslovima na putevima su jedan od najčešćih uzročnika izazivanja saobraćajnih nezgoda (32,7 odsto). Slede nezgode koje su rezlutat radnji vozilom u saobraćaju, zatim nezgode nastale pod uticajem alkohola i drugih opojnih sredstava, te ostali uzroci koji podrazumevaju nepoštivanje saobraćajne signalizacije – navode u BIHAMK. Među pogreškama vozača u gradskim uslovima saobraćaja izdvajaju i vožnju na nedovoljnoj udaljenosti – odstojanju između vozila.

Direktor Agencije za bezbednost u saobraćaju Republike Srpske Milija Radović kaže da je broj poginulih u prva četiri meseca veći nego prošle godine, ali da je broj teško povređenih manji.

Ne slaže se sa konstatacijom da oštrije kazne u saobraćaju nisu dale rezultate.

- Prošle godine bio je rekordno najmanji broj poginulih u saobraćajnim nesrećama. Nažalost, početak godine nije ohrabrujući i očigledno je da je splasnuo uticaj strožih mera na učesnike u saobraćaju – smatra Radović.

Kaže da je potrebno i dalje raditi na novim merama u cilju povećanja bezbednosti u saobraćaju. –Jedna od tih mera jeste i to što su „Putevi RS“ prošle godine utvrdili 26 opasnih deonica za saobraćaj i ove godine saniraće deo tih deonica – rekao je Radović.

Naši putevi među najlošijima

Kvalitet puteva u RS je među najlošijim u Evropi iako su u proteklih 20 godina učinjeni značajni napori na unapređivanju – priznaju u Ministarstvu saobraćaja i veza RS.

Da bi se kvalitet javnih puteva što više približio onom u zemljama u okruženju, potrebno je, kako kažu, unaprediti samo upravljanje putnom infrastrukturom i uspostaviti održiv sistem finansiranja.

Ukupna dužina putne mreže u RS je 4.200 kilometara, od čega je 68 kilometara autoputeva, i više od 6.000 kilometara lokalnih puteva.