41 GODINA OD POGIBIJE SILVANE ARMENULIĆ: Ledi Di jugoslovenskog samoupravnog socijalizma

Mitske smrti slavnih ličnosti u automobilskim nesrećama oduvek su privlačile pažnju. Grejs Keli, princeza od Monaka, dobila je moždani udar dok je upravljala svojim kolima. Život je na drumu izgubio i Džejms Din. Saobraćajna nesreća i smrt visokog komunističkog funkcionera Slobodana Penezića Krcuna i dan-danas hrani teorije zavere. Ili je sve zaista toliko čisto i delo službi bezbednosti.

Saobraćajna nesreća koja se desila 10. oktobra 1976. kod mesta Kolari na auto-putu Beograd--Niš, u kojoj je poginula Silvana Armenulić, postala je prva tragična smrt jugoslovenske pop kulture. Sa njom su tada nastradali i njena sestra Mirjana Barjaktarević i violinista Rade Jašarević.

Ona je prva estradna ličnost čija je smrt poprimila mitske dimenzije. I to iako je već bila pravi superstar. Pesma "Šta će mi život" Tome Zdravkovića, koju je otpevala u TV seriji "Ljubav na seoski način", postala je megahit, a istoimena ploča, koju je izdao zagrebački "Jugoton", prodata je u, za to vreme, neverovatnih 300.000 primeraka.

Prva folk pevačica kojoj je narodnjački okvir postao tesan, pa se prebacivala na teren svojstven pop zvezdama. Prva je zaigrala na seksepil. Raskošno poprsje dostojno Brižitke, ime koje je preuzela od glumice Silvane Mangano, drugačiji imidž.

Tomi Zdravkoviću je kupila prvo odelo u kojem je nastupio, Tozovca je iz kafane prebacila na veliku scenu. Kao i kod svih preranih smrti slavnih ličnosti, i njena pogibija je postala tema za teorije zavere. Neke od tih teorija govore da je ona bila žrtva tadašnjeg režima u Jugoslaviji, pre svega u Srbiji. Silvanu su optužili a kasnije i osudili na dve godine uslovnog zatvora, i to zbog utaje poreza. S druge strane, tvrdilo se da su njeni problemi počeli kada je u Kanadi 1969. odbila da peva u sali u kojoj je bila istaknuta slika četničkog vođe Draže Mihailovića.

Kažu i da je prijavila kolege koje su tada pevale: Cuneta Gojkovića, Tozovca, braću Bajić, kojima je zbog toga tadašnja vlast oduzela pasoše.

Bila je udata za tadašnjeg talentovanog i popularnog srpskog tenisera Radmila Armenulića, što je bio prvi sportsko-estradni brak stare Jugoslavije. Opisujući pogibiju Silvane Armenulić (rođena Zilha Barjaktarević), hrvatski filozof Boris Buden označio je pevačicu kao "Ledi Di jugoslovenskog samoupravnog socijalizma".

Ko nije bio među pijancima, ne zna koliko je to strašno

Rođena je 1939. godine u Doboju kao Zilha Barjaktarević, a umetničko ime Silvana dobila je po italijanskoj glumici Silvani Mangano. Bila je jedno od desetoro braće i sestara. Kao mala obolela je od tada smrtonosne difterije i samo je čudom uspela da preživi, ali njen mlađi brat Hajrudin nije.

"Bili smo jedno drugom do uva i majka nas je, kad bi je pitali za naša imena, na prste nabrajala. Kako je sastavljala kraj s krajem, još ne mogu da shvatim. Sve je morala da meri kroz onaj vražji broj devet: devet kaputa, devet obroka, devet pari cipela... Zato sam maštala o danu kad ću joj se skinuti s vrata", ispričala je Silvana o odrastanju uz oca alkoholičar i žrtvi majke.

Sa šesnaest godina Zilha se odselila kod svoje tetke u Sarajevo. Iako maloletna, počela da peva po kafanama na Ilidži. Ubrzo ju je zapazio harmonikaš Ismet Alajbegović Šerbo, koji je, oduševljen njenim glasom, hteo da je priključi svom orkestru. Pošto je bila maloletna, za to joj je bilo potrebno odobrenje roditelja. Oni su se isprva tome protivili, jer u to vreme profesija kafanske pevačice nije predstavljala neko prestižno zanimanje.

"Danas se naježim kad uđem u kafanu. Trebalo je izdržati neprijatnosti i poniženja. Ko nije bio među pijancima, ne zna koliko je to strašno. To govorim ja koja sam pevala u boljim lokalima, mogu da zamislim kako je onim pevačicama u raznim prčvarnicama gde ih većina gostiju gleda i sluša bez poštovanja", rekla je Silvana.

Sudbina je je spojila sa Tomom Zdravkovićem na neobičan način. Nastupajući u Leskovcu 1958. godine spazila je na klupi ispred hotela promrzlog mladića. Nije imao novca da se vrati kući, a nije imao ni gde da spava a ona mu je ponudila pomoć. Zamolila je upravnika hotela da nesrećnom mladiću nađe bilo kakav posao i smeštaj. Imala je tada imala 19 godina, a Toma Zdravković 20. Upravo je on za Silvanu napisao pesme koje su je proslavile na čitavom Balkanu. Između ostalog i hitove "Šta će mi život".

Supruga Radmila Armenulića upoznala je u hotelu Grand i nekoliko meseci kasnije, na jesen 1961. godine, Radmilo je zaprosio Silvanu. Venčali su se 26. oktobra, bez znanja roditelja.

Prvu ploču Silvana je snimila za Diskos iz Aleksandrovca i sa orkestrom Ilije Spasojevića, u tiražu od čak pedeset hiljada primeraka. To joj je otvorilo vrata radio-stanica, koje su tada bile ono što je televizija bila osamdesetih i devedesetih, ali u isto vreme predstavljalo i potvrdu da više nije kafanska pevačica već estradna umetnica.

Tih godina, kad su se izdavači utrkivali u otkrivanju novih zvezda narodne muzike, Silvana je prvo potpisala ugovor sa PGP-RTS-om, za koji je snimila četiri duetske ploče sa kompozitorom Petrom Tanasijevićem. Ova izdanja doživela su veliki uspeh, ali Silvana je htela više, želela je solo albume. Zato je prihvatila ponudu Jugotona i već početkom januara 1967. u saradnji s Acom Stepićem snimila novi album. Iste godine objavila je još dve singlice sa grčkim pesmama, a sa Aleksandrom Trandafilovićem album izabranih izvornih narodnih i starogradskih pesama. Kao deo Beogradske estrade, u grupi sa Tomom Zdravkovićem, Muharemom Serbezovskim i Ismetom Krcićem gostovala je po gotovo svim mestima tadašnje Jugoslavije. Počela je da učestvuje na festivalima, pa čak i da dobija nagrade. Ipak, nije imala veliki hit, ali tada je presudnu ulogu odigralo staro poznanstvo.

"Prijateljstvo između Silvane i mene trajalo je godinama. Sretali smo se po raznim gradovima i 1969. godine našli smo se u istoj grupi. Tad sam već bio popularan i tražen kompozitor. Silvana je bila na prekretnici. Imala je samo jednu bolje slušanu pesmu, ali ne i hit. Čini mi se da je to bila Nad izvorom vrba se nadnela. Stalno je gunđala kako joj treba prava stvar, da snimi ploču i bude u špici. Pitala me šta da radi, kako da se probije. Insistirala je da joj napišem pesmu. Ali šta? Ja sam uvek bio u nekim romantičnim vezama koje su me inspirisale. Sa Silvanom je bilo teško. Pričali smo danima, bila je nesrećna. Otkrivala mi je detalje iz svog braka koji je bio labilan, naprosto je očajavala. Često mi je govorila: Jao, ovaj život moj! Neka ide sve u đavola, kad mi ništa ne ide od ruke! Nit' brak, nit' ovo, nit' ono... I jednom dok smo se vozili busom na koncert, kažem joj: Znaš šta, to je interesantno, da ti ja napravim pesmu baš kao što ti pričaš, onako kako se osećaš. Onda ćeš bolje pevati", pričao je svojevremeno Toma Zdravković.

Zvezda je rođena

"A ja sam razmišljao o Silvani i onom njenom šta će mi život. I pošto smo imali pauzu, pio sam sa nekim društvom dva-tri dana, totalno sam bio bolestan, umoran i probudio se u hotelu Slavija. Oko devet trebalo je da krenemo na turneju. Onako sav izbezumljen, mamuran, glava mi otpada, siđem, poručim kafu i iz čiste muke uzmem od konobara blokčić za račune i olovku. Mislim, to mi nikad nije bilo teško, sad ću bar da napišem pesmu za Beogradski sabor. Odjednom, shvatim da će pesma Šta će mi život biti odlična i ostavim je za sebe, da je pevam na Saboru. Na turneji Silvana mi je govorila kako treba da snimi ploču i u isto vreme postoji šansa da igra u nekoj televizijskoj seriji. A nema pravu stvar ni za ploču ni za seriju. Kad smo se vratili sa turneje, ja sam krijući se malo od nje, otišao u studio da snimim numeru Šta će mi život. Radio Beograd i Estrada spremali su zajedničku ploču sa stvarima koje će biti na Saboru, ali Silvana je čula pesmu baš u tom studiju Pet i počela da me ubeđuje: Dado, molim te, ova je pesma za mene, ti moraš da mi je daš. I šta ću, dam joj numeru. Uostalom, to je bila njena priča, pesma je nastala od onoga što je ona meni pričala. Uzmi, ionako sam je pravio za tebe. Tako je bilo suđeno".

Pesma Šta će mi život, koju je Silvana pevala i u seriji Ljubav na seoski način, prodala je ploču na kojoj se nalazila u 300.000 primeraka. Zvezda je rođena.

"Veliki sam pesimista. Bojim se života, budućnosti, onog što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti", pričala je u jednom intervjuu 1972. godine.

Silvana je obožavala jake i brze automobile. Agresivna vožnja bila je njena pasija. Ipak, pokazaće se da bi te kobne oktobarske noći 1976. godine bilo bolje da je ona bila za volanom.

"Dan je počeo uobičajeno, a Silvana i Mirjana počele su da se spremaju za put. Trebalo je da i ja pođem s njima, ali ostala sam kod kuće da bih pogledala film. Kad su krenule, Mirjana se vratila na vrh stepeništa i poljubila me", pričala je njena sestra Dina prisećajući se poslednjeg pozdrava sa sestrama.

Volela je brz život

Po dolasku u Požarevac i učestvovanju u javnom snimanju emisije RTV Beograd, Silvana i Mirjana otišle su na otvaranje restorana Lenin bar. Enterijer restorana podražavao je pećinu, pa su sa plafona visili veštački stalaktiti. Dok je ustajala, Silvana je jedan zakačila glavom i osetila oštar bol koji se nastavio i u kasnijim satima, ali i sutradan, kada je trebalo da uz druge zvezde nastupi na završnoj svečanosti Župske berbe grožđa. Sestra joj je masirala glavu, ali bol nije prestajao. Publika ništa nije primetila, ali Silvana je izvela samo četiri umesto osam pesama i kad je sišla sa bine, doslovno se srušila na stolicu držeći se za glavu.

Pošto se malo osvežila, spakovala je stvari u gepek i sela za volan svog forda granade. Pored nje sela je Mirjana. Pevač Ljubomir Đurović pitao ih je da li može s njima, a onda je pritrčao Miodrag Jašarević, gotovo u panici, i zamolio ih da ga povezu pošto će ostali krenuti tek nakon završetka prenosa utakmice Jugoslavija-Španija. Čuvši ovo, Đurović koji je inače neuporedivo bolji vozač od Jašarevića, rešio je da ostane i gleda utakmicu sa ostalima.

"Svi smo bili iznenađeni što je bata Rade seo za volan. On je uvek spavao kad ga je neko vozio, stalno je bio umoran i neispavan. Takođe, bio je plašljiv i loš vozač. Silvani je verovatno bilo mnogo loše kad je njega naterala da vozi" pričao je kasnije muzičar Ljubiša Pavković

Prema rekonstrukciji nesreće, na ravnom putu ford granada kretao se brzinom od oko 150 kilometara na sat, a onda je iznenada počeo da prelazi u levu, suprotnu kolovoznu traku i usledio je sudar. Vozač kamiona iz daljine je video farove kako mu se brzo približavaju, ali je pomislio da će se mimoići. Shvativši da će doći do sudara, počeo je da koči, ali bilo je kasno. Desna strana forda granade takvom silinom zakucala se u kamion da mu je kompletno izvalila prednji desni točak, poluosovinu i podvukla se pod njega.

"Uvek mi je teško kada moram da pričam o njenoj pogibiji. Prihvatio sam ono što je pisalo u policijskom izveštaju, a posle su mi rekli da je možda i ona bila za volanom. Sve te priče koje se vezuju za njenu smrt smatram kafanskim. Na svaku godišnjicu Silvanine smrti idem na njen grob, a nekad odem i bez nekog formalnog povoda. I naša ćerka Gordana uvek sama posećuje majčin grob, ne voli da ide kada je gužva. Nerado o tome govori, što je razumljivo, jer je imala samo 12 godina kada je Silvana poginula. Postavio sam na grobu dva bela goluba od mermera. Pamtim je kao osobu koja je bezgranično bila hrabra. Ničega se nije bojala. Volela je brz život i uzbuđivale su je opasnosti. Jednom je u Nemačkoj zalupila vrata stana, a ključ je ostao s unutrašnje strane. Izašla je na sims širok oko 40 centimetara po kome je, na visini od dvadeset metara, obišla kuću i kroz prozor na kupatilu ušla u stan. A kao supruga i drug bila je nežna, pažljiva i blagodarna", ispričao je Radmilo Armenulić.