DOBOJ: Pronašao telo brata i 300 nestalih Srba

Zajedno sa saborcima bio je primer junaštva u odbrani Ozrena i Vozuće u proteklom ratu, poznatije kao "Srpski Staljingrad" i "Južna kapija Srpske". Herojski je sa svojim bataljonom tri i po godine štitio strateški važan podozrenski prostor Lozne, između Tuzle i Zenice, od svakodnevnih ataka dva korpusa Alije Izetbegovića. Sve do septembra 1995. i konačnog pada Vozuće kada su se protiv malobrojnog srpskog življa udružile i mudžahedinske kame, NATO avijacija, pakistanski tenkovi pod znamenjem UN i Armija BiH.

Zoran Blagojević, Golub Panić, Ljubinko Đurić i ostali saborci i članovi Zavičajnog udruženja Zavidovićana, ističu da je teško izvagati, koji je Čičin doprinos veći. Onaj ratni ili poratni.

- Gotovo svaka kost više od 300 pronađenih, a 281 identifikovani srpski civil ili borac, nestalih na Ozrenu i u Vozući, vezani su za Čičino otkriće - potvrdio nam je Goran Krčmar, šef Operativnog tima za traženje nestalih pri Dokumentacionom centru Vlade RS, navodeći da je od maja 1996. Čiča i zvanično otpočeo rad na pronalaženju nestalih Srba.

Čiča je igrao ključnu ulogu i u otkrivanju dve masovne grobnice u porti crkve Sv. Đorđa u Stogu, sa 21 telom, od kojih je 17 bilo obezglavljeno. U Kamenici, nadomak Zavidovića, otkrio je bivši logor mudžahedina, a nedaleko glave ili tela bez glava više od 50 Srba.

KOLAC

Na Panjeniku, selu Kosa, na Malovan gredi, otkrio sam obezglavljene Srbe. Na Prokopu, uz popaljena domaćinstva, pronašao sam obezglavljenog srpskog borca, kojem su iz zemlje virile samo čizme. Nedaleko odatle, ugledao sam stravičan prizor, odsečenu glavu nabijenu na kolac.