DOBOJ: Traga za novčićima, medaljama i ordenjem
- Autor Rade Tešić EuroBlic
- Budite prvi koji će ostaviti komentar!
Novac koji zaradi radeći u restoranima na jadranskom i arapskom moru, Igor Đurić iz Doboja već godinama investira u kupovinu antikviteta.
Đurić trenutno radi u Dubaiu, dok svaki momenat slobodnog vremena provodi u potrazi za antičkim predmetima.
- Najžešći lov na izgubljeno blago kreće kada se tokom godišnjeg odmora vratim u rodnu grudu. Priznajem, kolekcionarstvo izaziva zavisnost. Jedva čekam da krenem u lov za nekim predmetom, a posebna čar dolazi tek posle, priča Đurić. Dodaje da kolekcionar ne otkriva samo predmet, već pokušava da otkrije njegovo poreklo i putanju kroz vreme. Za petnaestak godina prikupio je toliko predmeta da bi mu pozavideli muzeji.
- Prvi predmet sam našao sasvim slučajno, kada sam imao 14 godina. Reč je ordenu za vojne zasluge, koji sam našao na bakinom tavanu - priseća se Đurić.
Posle brižljivog čišćenja, staro odličje je ponovo zablistalo, dok je sjaj u Igorovim očima trajno odredio kolekcionarstvo kao njegov hobi. One koji antikvitete kupuju posredstvom interneta Đurić ne smatra kolekcionarima.
- Pravi kolekcionar je, verovatno, onaj koji im je taj predmet prodao. Svaki kolekcionar prodaje duple predmete iz kolekcije, jer ovaj hobi zahteva mnogo novca - kaže Đurić. Dodaje da je informacija o lokaciji predmeta najbitnija. Nakon toga na red dolazi potraga, dok se u lovu na izgubljeno blago moraju "potkupiti" svi, od davaoca informacije o lokaciji traženog predmeta, do vlasnika prostora u kome se možda nalazi.
- Bez obzira na to šta poseduje, onaj ko se nije isprljao u prašnjavim garažama, podrumima ili tavanima nije osetio pravu čar kolekcionarstva - kaže Đurić.
Lovci na blago
Lovci na stare predmete iz Doboja pokušaće da formiraju klub u kome bi izložili svoje kolekcije. Smatraju da bi mnogi voleli da vide predmete koji najbolje prikazuju velike istorijske momente čovečanstva.
Bezvredni za vlasnike
Đurić kaže da većina ljudi predmete koji zanimaju kolekcionare smatra bezvrednim i lako ih prodaje. Jedan od najdražihprimeraka, orden Franca Josefa Kajzera, kupio je za samo 10 KM. “Deca su se igrala sa tim odličjem, a njihov otac mi je rekao, kupi im autić i nosi. Tako je i bilo”, prepričava nabavku Đurić.