Deset knjiških preporuka za neke lične sajmove knjiga

Uve Jonzen Svaki dan u godini 1 – Iz života Gezine Krespal

Šta: Gezina Krespal, rođena 1933. u gradiću Jerihovu na severu Nemačke, već šestu godinu živi na Menhetnu zaposlena kao prevoditeljka u velikoj banci. Detinjstvo je provela pod nacizmom, mladost u Istočnoj Nemačkoj, iskusila je život u Zapadnoj Nemačkoj i odbacila ga, a u Njujork je stigla s jednim ciljem: da zarađuje dovoljno za podizanje maloletne ćerke Mari. Obeležena svojom prošlošću, mlada Nemica ne može da se prilagodi američkom svetu s istom lakoćom kao i njena desetogodišnja ćerka.

Zašto: Jednostavno – jer ovaj roman (u prevodu Drinke Gojković i izdanju Lagune) pokazaje da je i dalje izvodljivo stvoriti veliki i značajan, pa još i maestralno konstruisan roman, koji u sebi miri upečatljiv prikaz ličnih i duboko intimnih previranja, i širi, društveni ton. U neku ruku, ovo je i vratoloman eksperiment na temu koliko je daleko savremena književnost spremna da ode kako ne bi pala u zamku samodovoljnosti i izgubila svoju bit i svoju svrhu.

Džon Faulz Čarobnjak

Šta: Mladi Englez Nikolas Urfe prihvata mesto nastavnika na jednom grčkom ostrvu. Ubrzo po dolasku upoznaje Markusa Končisa, vlasnika najlepšeg ostrvskog imanja. Prijateljstvo s ovim neobičnim čovekom, gospodarom zaboravljenih moći i zabranjenih želja, polako se pretvara u noćnu moru. Dok se stvarnost i fantazija mešaju insceniranim smrtima, senzualnim susretima i zastrašujućim nasiljem, Urfe postaje očajan čovek koji se bori da sačuva zdrav razum i svoj život.

Zašto: Ovo je nepobitni klasik svetske književnosti 20. veka, i već samo kao takav zavređuje pažnju čitalaca koji će tek da ga otkriju i zavole. Čarobnjak (u prevodu Đurđine Toporaš Dragić i izdanju Lagune) sa zadivljujućom elegancijom tka i nijansira svet u kome se susreću stvarnost, egzotika, mit, pritajena zlokobnost, a nadasve potreba da se što dublje i temeljnije doživi i razume svet i dalje prepun enigmi i začudnosti.

Lorens Ferlingeti Mali dečak

Šta: U knjizi Mali dečak Ferlingeti opisuje svoj bogati i uzbudljiv život deteta, dečaka i odraslog čoveka kroz gotovo ceo 20. vek i dve decenije 21. veka. Tu su, pod malo izmenjenim imenima, pored Ginzberga, Džek Keruak, Nil Kesidi, Vilijam Barouz…

Zašto: Naprosto, jer Ferlingeti Malim dečakom (preveo Vladimir Kopicl, objavila Geopetika) podseća na značaj mašte i razigranosti čak i kad je polazna tačka (auto)biografska građa. Sve je dopušteno, sloboda je imperativ, pa i interpunkcija ima biti shvaćena tek kao prepreka koja se ipak dâ premostiti. Ovo je roman koji pleni nepatvorenom modernošću, a napisan je i objavljen u stotoj godini života ovog autora.

Dejvid Grin Ubistva pod cvetnim mesecom

Šta: Dvadesetih godina XX veka najbogatiji narod na svetu bili su Indijanci plemena Osejdž u Oklahomi. Nakon što je nafta otkrivena ispod njihove zemlje, Osejdži su vozili skupe automobile, gradili vile i slali decu u evropske škole. A onda je neko počeo da ubija Osejdže, jednog po jednog. Porodica Moli Berkhart postala je prva meta, a onda su i ostali pripadnici plemena počeli da umiru pod tajanstvenim okolnostima. Nisu preživeli ni oni koji su se odvažili da istraže ova ubistva na Divljem zapadu.

Zašto: Ubistva pod cvetnim mesecom (prevela Branislava Radević-Stojiljković, objavila Laguna) s podnaslovom koji glasi Ubistva u narodu Osejdž i rađanje FBI-ja, u svom ruhu vrsne dokumentarne proze zapravo kriminalističku prozu i trilere vraća prapočetku, odnosno temeljnoj, preglednoj, ritmičnoj prozi koja izaziva jezu, opisuje jedan znakovit slučaj, a, uz to, i stvara moćnu sliku društva koje sve više srlja u ogoljenu surovost i nasilje.

Tomas Hardi Tes od D’Ubervilovih

Šta: Roman prati potresan životni put Tes, „čiste žene“ koja živi u saglasju i dosluhu s prirodom i sopstvenom naravi, a koja najpre biva puki zalog svog oca u jalovom i gramzivom pokušaju da njenom udajom povrati status plemića svojih davnih predaka, da bi ubrzo postala plen bezobzirnosti uzurpacije ženskog tela i žrtva društvene nepravde.

Zašto: Tes od D’Urbervilovih (sada u prevodu Abdelrahima Keirauija i izdanju kuće IPC Media) prevazilazi krute okvire književnosti i stila jednoga doba, jer s vidnom lakoćom dobacuje do tačke univerzalnog, pritom se baveći i skliskom temom sudbinskog, a zadivljuje i Hardijev humanizam u toj srčanoj a mudroj osudi suštinske neravnopravnosti polova i užasa života pod amom strogo kodiranog društva.

Marlon Džejms Crni leopard, crveni vuk

Šta: Tragač je nadaleko poznat kao vešt lovac. „On ima nos”, kažu za njega. Kad ga unajme da pronađe tajanstvenog dečaka koji je nestao tri godine ranije, Tragač krši svoje pravilo da uvek radi sâm i postaje deo spasilačkog tima sačinjenog od neobičnih članova, od kojih svaki ima svoje tajne. Među njima je i čovek-životinja poznat kao Leopard. Tragač prati dečakov miris ‒ od jednog drevnog grada do drugog, kroz guste šume i preko dubokih reka ‒ dok mu put presreću stvorenja rešena da ih sve ubiju. Kako potraga odmiče, Tragač počinje da se pita ko je zapravo nestali dečak.

Zašto: Stoga jer je Crni leopard, crveni vuk (prevela Eli Gilić, objavila Laguna) iznimno ubedljiv dokaz da sloboda u pristupu naraciji i u ovom našem upadljivo površnom dobu ipak postoji i opstaje; Džejms je bogomdan pripovedač, njegovo pripovedanje je virtuozno, svet koji stvara pred očima čitalaca je vibrantan i gotovo pa zbunjujuće maštovit, a pleni i iskrena emocija čitavim tokom na tih oko 700 stranica izvrsnog teksta.

Vladimir Nabokov Lolita (kritičko izdanje)

Šta: Ako je uopšte potrebno bilo kakvo pojašnjenje ili podsećanje, ovo je priča o Hambertu Hambertu, sredovečnom perverznjaku i esteti, koji je zaljubljen u koketnu dvanaestogodišnju devojčicu Dolores Hejz.

Zašto: Lolita je opštepoznata stavka i unisono prihvaćeno remek-delo književnosti i u svetskim okvirima, a ovo izdanje (prevod Branka Vučićevića, u izdanju kuće Dereta) obuhvata redigovani prevod i napomene, tumačenja i izdašan i podroban pogovor profesora Zorana Paunovića, koji ukazuje na skorije otkrivena značenja i tek pomnijim čitaocima vidljive slojeve ovog znamenitog romana.

Fernando Aramburu Otadžbina

Šta: Priča počinje u nevelikom baskijskom seocetu nedaleko od San Sebastijana, kada se, nakon vesti da su pripadnici ETA konačno odbacili oružje, Bitori vraća u praznu kuću gde je nekada živela: muž joj je davno ubijen, a deca otišla svojim putem. Na suprotstavljenoj strani je njena nekadašnja najbolja prijateljica Miren, koja živi s mužem i paralizovanom ćerkom, dok joj je sin u zatvoru zbog terorističkih napada.

Zašto: Izvedena u doslednom realističnom pristupu, Otadžbina (u prevodu sa španskog Vesne Stamenković i izdanju beogradske Derete) pruža ozbiljno promišljenu i upečatljivo ispripovedanu društvenu hroniku, krcatu zanimljivim likovima u intrigantnim situacijama, a našlo se prostora i za osvrt na stalne opčinjenosti takozvanih neznatnih civila pitanjima i uplivima fatuma u njihovu svakodnevnu borbu ovog ili onog tipa.

Stiven Fraj Grčki mitovi

Šta: „Kad sam bio prilično mali, imao sam sreće da mi do ruku dođe knjiga Priče iz stare Grčke. Bila je to ljubav na prvi susret. Mada sam voleo mitove i legende drugih kultura i naroda, bilo je nešto u tim grčkim pričama što me je prosto opilo. Od prvog trenutka su me očarali njihovi energija, humor, strast, originalnost i uverljivost detalja kojima su opisivale svoj svet. Nadam se da će i vas. Da biste čitali ovu knjigu, ne morate ništa da znate – ona počinje praznim univerzumom.”

Zašto: Kako smo već utvrdili na osnovu uzorka i kod nas prevedenih mu romana, Fraj je izvanredan, ali i strastven pripovedač vrhunske intuicije i oka i uma za detalj; Grčki mitovi (prevela Branislava Erak, objavio Studio Leo) u ogromnoj meri se zadržavaju na podsećanju na sadržaj pomenutih povesti o bogovima, boginjama, pratnjama i epizodista im, i onima koji im se nađu na putu. Međutim, Fraj ih osnažuje svežinom i možda i posve očekivanim britkim humorom koji svako malo strpljivo vreba iz prikrajka i izbija na površinu u pravom trenutku.

Meri Norton Pozajmljivači

Šta: U pitanju je moderni klasik engleske književnice Meri Norton o malim ljudima koji se kriju u domovima i ,,pozajmljuju” stvari od ogromnih ljudskih bića. Roman Pozajmljivači prva je knjiga sage o ovim simpatičnim junacima.

Zašto: Meri Norton je s Pozajmljivačima (prevela Sandra Bakić Topalović, objavila Odiseja) odvažnim korakom stigla do one teško osvojive tačke književnosti za decu koja može da očara i starije. Nasuprot nužnoj žovijalnosti srećemo pritajenu zaumnost, a priča nas, pritom, sugestivno podseća i na važnost održavanja i negovanja plamena vedrine i igre uvek i svugde. Tome dodajmo i diskretne, a oku ugodne ilustracije Ljiljane Grbić u ovom izdanju.

Trenutno stanje na graničnim prelazima donosi Auto-moto savez Republike Srpske

Stanje na graničnim prelazima možete pratiti UŽIVO i putem aplikacije za Android Auto-moto saveza Republike Srpske!