MARKO VIDOJKOVIĆ: Udruženi teror virusa i vlasti

Ne mogu da zamislim drugi razlog putpunog ukidanja ovog osnovnog ljudskog prava celoj jednoj starosnoj grupi. Istoj toj grupi omogućeno je da, zajedno sa vampirima, nedeljom u tri ujutru, izađu napolje i guze se u redovima pred supermarketima, kako bi nabili deset kila namirnica u svoje cegere i iskilavili se vukljajući ih natrag u ćelije, koje su do pre tri nedelje bile njihovi domovi.

Neka nam saopšti neki medicinski stručnjak kako će se nasilno i potpuno ukdanje višegodišnje penzionerske svakodnevice, kombinovano sa neprekidnim širenjem sraha i panike od strane državnog vrha, odraziti na fizičko zdravlje najstarijih. Neka nam kažu čemu mogu da se nadaju penzioneri koji su, zahvaljujući redovnim treninzima, do zatvora bili vitalniji od nekih četrdesetogodišnjaka. Neka nam kažu od čega će da žive i čime će da se leče starci i starice koji nemaju nikoga da umesto njih ode do apoteke ili u prodavnicu i koliko će im goditi stres izazvan time što će eventualnim izlaskom napolje morati da cvikaju od murije.

Ova divljačka mera je kod jednog dela seniora naišla na otpor, pa smo tako mogli da čitamo kako se jedan penzioner u Jagodini upustio u automobilsku jurnjavu sa pandurima, koja se završila okretanjem keromobila na krov. Mogli smo da vidimo i učenicu engleskog, gopođu Oliveru, kako se nad njom izdrkava strogi glas iz automobila. Nije svejedno da li je glas pandurski ili sadiste bez značke, pošto je posle pandurskog glasa verovatno usledila prijava i drakonska kazna.

Slučaj 2: Odmazda nad političkim neistomišljenicima pod izgovorom kršenja samoizolacije. Preki sudovi koji funkcionišu preko skajpa, ekspresno su, „za primer“, osudili nekoliko građana na maksimalne, trogodišnje kazne zatvora, zbog kršenja mera samoizolacije. Da li je moglo manje? Da li je mogla možda uslovna presuda, pa tek onda zatvor, ako osuđeni ponovi krivično delo? Nema toga u diktaturi. U diktaturi ćeš po kratkom postupku, iako si možda zaražen korona virusom, da ideš pravo u zatvor na tri godine, čak i ako ti je to prvo krivično delo.

Najupečatljiviji slučaj sudske zloupotrebe vladanja uredbama u vreme protivustavno uvedenog vanrednog stanja je Jovana Popović, dvadesetčetvorogodišnja članica duvačkog orkestra iz Kikinde, koja se nalazi u pritvoru jer su je organi pronašli kod dečka, a trebalo je da bude u samoizolaciji. Da li je trebalo? Došla je u Srbiju pre proglašenja vanrednog stanja, na granici joj niko nije rekao da treba da bude u samoizolaciji, boravila je u Crnoj Gori, u kojoj do tog trenutka nije bio zabeležen nijedan slučaj COVID 19, ali je pre nekoliko meseci na Jutjub okačila svoju pesmu „Bagra“, koju je posvetila bagri na vlasti, istoj bagri koja ju je na koncu uhapsila. Eno je Jovana i dalje u pritvoru, pošto je sud odbio zahtev za njegovo ukidanje, a vi sad zamislite koliko će Zabela blagotvorno uticati na njeno zdravlje.

Slučaj 3: Hapšenje novinara zbog izveštavanja o tome u kom nam je zdravstvo kurcu Vlada Ane Brnabić donela je u subotu 28. marta tajnu uredbu o informisanju u vreme pandemije, prema kojoj novinari smeju da izveštavaju o obolelima, preminulima i merama lečenja samo pozivajući se na zvanične izvore, odnosno režimske pajace, koji se svakodnevno izdrkavaju nad građanima sa konferencija za novinare u tri (osim kad te konferencije nisu otkazane, radi izdrkavanja firera nad građanima, nešto kasnije istog dana).

Sasvim izvesno je po ovoj uredbi uhapšena Ana Lalić, novinarka portala Nova S, koja je prvog aprila pisala o katastrofalnim uslovima u Kliničkom centru Vojvodine. Uredba je donešena baš kad su društvenim mrežama počele nekontrolisano da se šire vesti o uslovima u kojima rade srpski lekari, o uslovima u kojima se leče pacijenti oboleli od COVID 19, o slučajevima kada su medicinski radnici, da li usled straha od zaraze ili nečeg drugog, odbijali da pruže medicinsku pomoć, što se, prema navodima, završavalo i smrću pojedinih pacijaneta.

Dvojak je bio značaj tajne uredbe: pre svega skrivanje od javnosti sistemskog javašluka u zdravstvu, za koji je kriv upravo naprednjačko-socijalistički režim, a zatim, ono što je režimu mnogo bitnije - trpanje iza brave svakog ko pokuša nezavisno da izveštava o sranju u kom smo se našli, a za koje je, opet, kriv, isključivo režim i njegove nerazumne i kontradiktorne odluke tokom čitavog dosadašnjeg trajanja pandemije.

Srećom, neko (najverovatnije Amerikanci, imajući u vidu da se od Srbije, pred njihovim očima, stvara kineska provincija) je Vučiću izvukao uši zbog ovoga, pa se u četvrtak pojavila vest kako Ana Brnabić, na izričitu molbu predsednika, povlači tajnu uredbu i svu krivicu za njeno donošenje preuzima na sebe. Režim je, napokon, dobio signal koliko je dug, odnosno kratak lanac, na kom ga zapad drži, a Ana Lalić puštena je iz pritvora.

Slučaj 4: Hapšenje Nikole Sandulovića Zastrašujuć je broj onih koji su mi se, posle vesti o hapšenju lidera Republikanske stranke, obratili rečenicom: „Mare, i trebalo je da ga uhapse. Da li si čuo šta priča?“ Čuo sam ga. I čim Sandulović pomene kako papa nosi cipele od dečije kože, sve ostalo što je rekao bacim u vodu. Sandulović je samom sebi najveći neprijatelj, zato što mnogo toga govori, ali bez dokaza. No, režim je očigledno zaključio kako je Sandulović ne samo svoj, već i njihov neprijatelj, čim su ga klepili i onda čovek počne ponovo da gleda klipove koje je poslednjih nedelja kačio na Jutjub i sluša Sandulovića malo drugačijim ušima.

Nedopustivo je hapšenje i zadržavanje u pritvoru zbog nečega što se govori ili piše. Mogu donekle da razumem zvanje na informativni razgovor povodom toga što neko nekontrolisano laje po tviteru ili u vanrednom stanju, kao što se to nekoliko puta desilo Jeleni Maćić, ali zadržavanje u pritvoru zbog nečega što se govori ili pišem mogu da razumem samo ako je režim diktatorski.

Nije Sandulović jedini koji javno iznosi sve i svašta, imate ih još barem sto na raznim opskurnim, desničarskim, antivakserskim, antiiluminatskim i ravnozemljaškim kanalima. Da li će svi u zatvor? Ili samo on? U čemu je logika hapšenja Nikole Sandulovića? Da li je ono što govori zapravo bliže istini nego što se u prvi mah činilo? Ili jednostavno firer pomoću svog represivnog aparata zaobilazi mogućnost da ga tuži za klevetu? Ili je naprosto režim toliko preplašen zbog pada rejtinga u vreme pandemije, da hapsi bezumno i bezrazložno, na taj način postižući autogolove, a dižući rejting Nikoli Sanduloviću. Pretposlednje informacije koje kruže internetom govore kako se Sandulović šlogirao u pritvoru, a poslednje kako mu je stanje stabilno.

Slučaj 5: Hapšenje ekipe KTV Ekipa televizije KTV iz Zrenjanina, među kojima je bio i vlasnik televizije, Danijel Radić, uhapšena je 26. marta, zato što su ušli u zgradu opštine bez zaštitne opreme, a sa namerom da postave pitanja o raspisivanju javnog nadmetanja za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, koje je oglašeno u sred pandemije. Rukovodstvo televizije govori kako su ipak imali zaštitnu opremu, a prilikom hapšenja oduzeti su im kamera i mobilni telefon, koji im neće biti vraćeni sve dok ne istekne mera od 28 dana samoizolacije svedocima, koji su, ispostavilo se, bili u kontaktu sa licem pozitivnim na virus. Članovima TV ekipe najpre je određeno zadržavanje od 48 sati, da bi dan kasnije bili pušteni da se brane sa slobode.

Epilog: Jasno je, pored virusa, protiv sebe imamo i režim, koji je građane neodgovornim izjavama i nepravovremenim merama gurnuo u zagrljaj bolesti, da bi zatim počelo svakodnevno zastrašivanje i širenje panike, što je eskaliralo u hapšenja i drakonska kažnjavanja, naravno ne i onih koji su bliski režimu. U ovom ratu protiv građana prednjače predsednik, kao glavni inspirator i idejni tvorac najvećeg dela protivustavnih i sadističkih mera, te glavni paničar i sejač straha. Ništa manji monstrum nije Ana Brnabić, čija vlada maltene svakodnevno donosi protivustavne uredbe, koje omogućavaju policijskim i pravosudnim organima da sprovode teror nad građanima, novinarima i političkim neistomišljenicima. Ne smemo zaboraviti ni režimske tabloide, koji svakodnevno šire paniku, bez ikakvih pravnih, te smradove poput Nebojše Krstića, firerovog slaboumnog megafona Sime Spasić, ili gospodara tikova Ace Lukasa, koji bi da ukidaju ustav i hapse.

Kao i 1999, kada se isti ovaj režim, nemoćan da se odupre NATO-u, ostrvio na unutrašnje protivnike, zbog čega je pola opozicije moralo da zbriše u Crnu Goru, a Slavko Ćuruvija ostao bez glave, danas, očigledno nesposobni da se na pravi način suprotstave širenju bolesti, oni svoj represivni aparat okreću ka izmišljenom unurašnjem neprijatelju.

Perite ruke. Nosite rukavice (ako ih imate). Nosite maske (ako ih imate). Ostanite kod kuće. Zaštitite sebe. Zaštitite druge. Verujte samo pouzdanim i više puta proverenim izvorima informacija.

Trenutno stanje na graničnim prelazima donosi Auto-moto savez Republike Srpske

Stanje na graničnim prelazima možete pratiti UŽIVO i putem aplikacije za Android Auto-moto saveza Republike Srpske!