DOBOJ: Promovisan di-vi-di "Odbrana i stradanje Vozuće 1992-1995."
- Autor SRNA
- 9 Komentara
U Doboju je promovisano di-vi-di izdanje "Odbrana i stradanje Vozuće 1992-1995" autora Nenada Cvjetkovića, u kojem je u izvođenju narodnog guslara Radenka Šojića opjevano junaštvo i žrtve jedne generacije sa prostora Vozuće i naselja dolinom rijeke Krivaje, koji sada pripadaju teritoriji Federacije BiH.
Cvjetković je rekao novinarima da je riječ o poemi u kojoj se opisuje troipogodišnja opsada Vozuće, tokom koje je braneći vijekovna ognjišta poginulo 1.008 boraca Vojske Republike Srpske i policije, kao i civila.
"Di-vi-di treba da sačuva uspomenu na borce koji su dali život za ono što mi danas zovemo sloboda. Pitanje je da li smo dostojni i svjesni njihove žrtve", istakao je Cvjetković.
Predsjednik Zavičajnog udruženja Zavidovićana iz Doboja Zoran Blagojević rekao je da preživeli sa tog područja imaju obavezu da od zaborava sačuvaju one koji su za odbranu dali živote.
Blagojević, koji je u to vrijeme bio komandir Četvrte ozrenske lake pješadijske brigade Vojske Republike Srpske, kaže da se na ovaj način, a po broju i načinu stradanja, pokušava povući paralela između sudbine Srba tokom Drugog svjetskog rata i devedesetih godina prošlog vijeka.
Masovno stradanje Vozućana dogodilo se od 10. do 24. septembra 1995. godine, u ofanzivi u kojoj je učestvovalo 23.000 muslimanskih vojnika Drugog i Trećeg korpusa takozvane Armije BiH i odreda "El mudžahedin",te usljed NATO bombardovanja.
Tada je spaljeno 30 srpskih sela, protjerano 1.920 srpskih porodica sa 7.680 članova, dok se za tijelima 130 stradalih boraca VRS-a još traga.
Promociji su prisustvovali odbornici u dobojskoj Skupštini grada, načelnik opštine Petrovo Ozren Petković, sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve te članovi boračkih udruženja i raseljena lica sa područja Vuzuće i doline rijeke Krivaje.
Manifestacija je održana u velikoj sali Centra za kulturu i obrazovanje u Doboju.
Srodni članci
- DOBOJ: Kreativne radionice za gimnazijalce koji žele da znaju više
- ELEKTRO-DOBOJ: Prekid u napajanju zbog planiranih radova
- PORODILIŠTA: U Republici Srpskoj rođeno sedam beba – tri djevojčice i četiri dječaka
- DOBOJ: U utorak Dan žalosti zbog stradanja porodice Todorović
- DOBOJ: U utorak sahrana Srđana Todorovića I članova njegove porodice
9 Komentara
-
Zoran Blagojević, predsjednik Zavičajnog udruženja Zavidovićana u Doboju i Nenad Cvjetković, samozvani novinar, emigrant, dva su proždrljivca koji su najviše profitirali na tragediji Vozuće. "Izmuzli" su Vozuću hohštaplerski, maksimalno koliko se može!
-
di-vi-di?haha
-
Nisam znao do sada da je Blagojevic bio komandir IV. Ozrenska lake pjesadijske brigade? Brigade obicno imaju komandante ali od Blagojevica me nista ne iznenadjuje pa ni to da je bio komandir brigade.
-
Ratni put Zorana Blagojevica izgleda ovako: prije pocetka rata bio je u komandi Dobrovoljackog bataljona zaduzen za nabavku Mts, u maju 1992odlazi na Ozren na obuku i postaje clan IDV Crvene Beretke., ciji komandir je bio Zdravko Lazic do pogibije na Tripica Visu. U nekom kracem periodu tog ljeta bio je komandir jednog odeljenja idv crvene beretke oko 15 vojnika..pocetkom 1993.godine preuzima komandu Udarnim Bataljonom i tu ostaje do tezeg ranjavanja 01.06.1994.
Posle oporavka dolazi na mjesto nacelnika 4.OLPB i ostaje do pada vozuce i prelaska na Trebavsko ratiste gdje pred kraj rata preuzima komandovanje brigadom po odlasku Novoslava Nikolica. Ovo ne umanjuje njegovu ulogu u ratu. Jer ovo je hijerarhija a covek je u praksi bio istinski komandant i simbol odbrane vozuce... Jer Jna kadar nije izlazio u borbu.a Zoran se kroz borbu dokazao i Vazi za Viteza od Vozuce
To vozucani znaju i cjene njegovu ratnu proslost -
@vozućanin
O.k. Ima ratne zasluge.
A čime se bavi od rata na ovamo?
Kako je stekao imovinu koje ti vjerovatno i nisi svjestan?
Iz koje godine datira njegovo prijateljstvo sa Obrenom?
Otkud perjanica SDS-a da bude perjanica SNSD-a?
Kako to da je čovjek predsjednik toliko udruženja i sportskih klubova istovremeno tolike godine?
Znaš li ko je zabio poslednji ekser u sanduk rukometnog kluba Sloga?
Prijatelju moj nisam siguran da ti iole znaš cime se tvoj bivši ratni komandant bavi danas.... -
@Vozućanin
Taj tvoj "vitez od Vozuće", od početka rata, pa do danas, ima samo jedan ratni uspjeh koji mu svi priznaju: napad na tvrđavu L.Ž. i njeno osvajanje! -
Di vi di i guslanje!
Zvuci ko pornjava -
ЧУВАРИ МАНАСТИРА
Ево мене опет... Познато је да је у коначан слом одбране Возуће и Озрена 10.09.1995. године из 3. корпуса кренуло око 14.000 непријатељских војника, а из 2. корпуса 7.200 војника, што укупно износи око 21.200 војника. У својој књизи "Битка за Возућу 1992-1995", аутор Ненад М. Цвјетковић каже да је 4. озренска лпбр имала 1.176 бораца, 14. лпбр око 500 бораца. И непријатељ се тога држи... Хајде да покушамо установити тачно стање људства ВРС на дан 10.09.1995. године.
Овако:
- 4. озренска лпбр је имала "на папиру" 1.176 бораца, ако одбијемо ту разне расходе (одмор кући, боловање, лијечење), сматрам да на првој борбеној линији није могло бити више од 700-800 бораца.
-14. лпбр је имала око 500 бораца "на папиру". Одбијмо исто расходе, сматрам да је на л/о било 250-300 бораца,
-1. србачка лпбр, она је на папиру имала око 860 бораца. Одузмимо и овдје расходе, сматрам да је и њих на л/о било око 600. Највећи терет поднио је 2. пб поменуте бригаде, који је држао л/о Окретаљка-Попово осоје-Паљеник. Колико је било бројно стање батаљона? Сматрам да ни њих на л/о није било више од 250-300.
-батаљон ПЈП МУП-а РС, било их 400-450. На линији их није било више од 100-150.
Значи ја долазим до тог податка да је ВРС за одбрану Возуће 10.09.1995. године имала око 1.900 бораца, а по бројном стању било је око 2.986 бораца.
Однос снага у МТС-у (приближан):
Од ОМЈ непријатељ је из 3. корпуса имао 3. тенковску чету, а из 2. корпуса 2. тенковску чету. Претпостављам, да је и њихова формација слична или иста ко у бивше ЈНА, што значи да су имали на располагању око 24 тенка (по 12 у сваком корпусу). А јединице ВРС су на том подручју имале мјешовиту оклопну чету из састава 2. окбр (тенкови Т-55, оклопни транспортери М-60 и самохотке ЗСУ 57/2). Због шароликости мјешовите оклопне чете ВРС, можемо рећи да је и овдје непријатељ имао предност минимално 3:1.
Артиљеријску подршку непријатељу су давала два мјешовита артиљеријска пука (2. мап и 3. мап). Јединице ВРС су подржавале (док су имале муниције) двије хаубичке батерије Д-30 122 мм. И овдје је однос минимално 6:1 у корист непријатеља. Узмимо и празне међупросторе између јединица ВРС који су били и до 2-3 км, резултат се унапријед зна.
Мало анализирао своје податке, које сам досада сакупио... И дошао сам до тога да сам укупно досада пописао 1062 настрадала борца ВРС од 1992-1995 у општинама Завидовићи, Бановићи, Лукавац (односно од Вијенца па јужно преко Лозна-Рибница-Гостовићи-Подволујак-Свињашница-Паљеник-Подсјелово. Односно зоне одговорности 2. озренске лпбр и 4. озренске лпбр). По годинама то изгледа овако:
-1992. године - настрадало 219 бораца или 20,62 % -1993. године - настрадало 78 бораца или 7,34 % -1994. године - настрадала 294 борца или 27,62 % -1995. године - настрадао 471 борац или 44,35 %
У 1995. години од 471 настрадалог борца ВРС, 253 су настрадала приликом пада Возуће (10. и 11.09.) или 53,71 %.
А приликом пада Возуће и јужног Озрена настрадало је 280 бораца или 59,44% настрадалих од укупног броја настрадалих у 1995. години.
Ако сада ово мало смањимо и сузимо, тј. ако искључим општину Лукавац, што значи базирам се на зону одговорности 1. србачке лпбр, 1. прњаворске лпбр, 14. лпбр, бПЈП МУП-а РС и 4. озренске лпбр (Лозна- јужно према Рибници- Гостовићи-Подволујак-Свињашница-Подсјелово на том потезу настрадало је 833 борца од 1062 борца што износи 78,43 %. По годинама то износи овако:
-1992. године - настрадало 130 бораца или 15,60 %
-1993. године - настрадала 63 борца или 7,56 %
-1994. године - настрадала 202 борца ВРС и МУП-а РС, или 24,24 %
-1995. године - настрадало 438 бораца ВРС и МУП-а РС или 52,58 %.
У 1995. години од 438 настрадалих бораца ВРС и МУП-а РС, 253 су настрадала приликом пада Возуће (10. и 11.09.) или око 72,72 %.
А од тог броја настрадалих бораца ВРС (833), као што сам већ горе написао 253 борца су погинула и нестала приликом пада Возуће 810. и 11.09.1995. године) или 30,37 %.
Значи фактички према досада прикупљеним подацима од 1062 борца ВРС и МУП-а РС настрадала у одбрани Возуће (општина Завидовићи и Бановићи) настрадало је 833 борца или 78,43%.
Четврта озренска лпбр ВРС је од дана формирања 01.11.1993. године до краја рата према досада сакупљеним подацима имала 198 настрадалих бораца. Од тога броја при паду Возуће погинуло је и нестало 126 бораца или 63,63 % од укупног броја настрадалих бораца, што значи да су до 10.09.1995. године из 4. озренске лпбр настрадала 72 борца или 36,37.
Ако на ових настрадалих 198 бораца 4. озренске лпбр додамо погинуле (до 31.10.1993. године - борци 2. озренске лпбр) из општина Завидовићи (Возућа и Гостовићи) и општине Бановићи 1992-1993 њих 186, добијамо укупно да је погинуло 384 борца са тих општина, што се у неку руку слаже са Спомен паноом 4. озренске лпбр у Модричи. -
Poštovani
Bio sam od početka do samog pada sudionik i aktivni borac VRS u Vozućoj
Zoka jeste bio borac među najboljim u napadnim dejstvima.
Moja zamjerka je što je vrlo malo učinio na promociji i uticaju da se više boraca odlikuje jer su to zaslužili
