Konverzijom 10% depozita u kapital spasiti Bobar banku

Podsjećajući da u Bobar banci ima više od 240 miliona KM depozita, ekspert za finansijske usluge i bivši zamjenik direktora Nove banke Slaviša Raković za poslovni portal CAPITAL, kaže da bi samo deset odsto tih depozita osiguralo 24 miliona marka.

Vlasnici tih sredstava pretrpjeli bi likvidnu štetu depozita, ali bi u zamjenu dobili instrument osiguranja likvidnosti banke i banka bi nastavila normalno poslovanje. Sada je sve stvar procjena onih koji upravljaju kapitalom banke.

„Banka bi se mogla sanirati, ali, za to je neophodna politička saglasnost i odluka. Kada bi samo elektroprivredna preduzeća po 10 odsto svojih depozita pretvorili u kapital Banke, izbjeglo bi se ono najgore. Republika Srpska, odnosno Vlada RS ima oko 20 odsto kapitala u toj banci. Banka bi u suštini, mogla nastaviti poslovanje, ukoliko ne postoje neki „nevidljivi“ gubici, koji se svjesno žele prikriti. Ovako, plašim se da Savo Ševaljević ne postane „grobar“ Bobar banke“, kaže Raković.

On ističe da sve ovo što se proteklih dana dogodilo sa Bobar bankom, predstavlja ozbiljan udarac poslovanju privrede i ukupnom ekonomskom okruženju.

Ukoliko je iskazani gubitak Bobar banke iznosio oko 13 miliona KM, onda se logično postavlja pitanje, gdje se izgubio ostatak nedostajućih sredstava, ukoliko se taj iznos odbije od kapitala ove banke, pita se Raković.

Bobar raspolaže sa 43 miliona IRB RS

Raković kaže da je pogledao kreditni portfelj Bobar banke i da je uočio da Banka raspolaže sa 43 miliona sredstava iz IRB-a.

Bobar banka se svojevremeno dokapitalizovala sa deset miliona maraka, uz prethodnu i naknadnu saglasnost Agencije za bankarstvo RS.

„Kada je Agencija za bankarstvo RS verifikovala tu emisiju, revizor je naknadno utvrdio da nešto nije u redu. To je najsporniji motiv. Jer, kako tumačiti da je Agencija za bankarstvo verifikovala jednu radnju banke, da je revizor to osporio i pozvao se na nezakonite radnje povezanih lica koja uzimaju kredite banke, pogotovo kredite koji nemaju odgovarajuću namjenu? To je sada ključno pitanje u cijeloj ovoj priči“, ističe Raković.

Raković podsjeća i na posljednja dešavanja oko Bobar banke, kada je bila raspisana emisija od 20 miliona KM, i kada je Vlada RS uplatila oko tri miliona maraka, ali se niko drugi nije javio, te je taj postupak morao biti poništen. Da do toga nije došlo, Bobar banka bi možda i riješila svoj problem. Ukoliko i dođe do spašavanja Bobar banke, ona neće moći nastaviti rad kao što je to bio slučaj do sada. U tom slučaju se morati odabrati nova upravna struktura banke i u potpunosti promijeniti način njenog rada, ističe Slaviša Raković.