I BI NEDELJA: Da nije smešno, bilo bi žalosno

Mada su javni servisi skupštinski performans predstavljali kao najvažniju stvar, iskustvo pokazuje da, kad pričaju o patriotizmu, prvo proverite gde vam je novčanik.

Pravi događaji prošle nedelje pokazuju da smo na korak do sloma. Dok umiruju republiku budite sigurni da iza leđa kriju krpu sa hloroformom. Kad je uspavaju, neki organ će da prodaju. Kako smo mogli da vidimo, na doboš će prvi Ugljevik.

“Ako neko može bolje, samo napred, mada sumnjam da na svetu ima sposobnih poput nas, samo što ne znate da cenite. Potrajalo je, ali smo sada našli rešenje za Ugljevik i to iz nemoguće situacije. Najbolje je da ga prodamo našem čoveku. To je skoro kao da je naš”, rekao je luka koji od 2018. neumorno radi na sređivanju Elektroprivrede. Izgleda da je napokon sredio.

No, to nije sve. Odrekao se i skupo plaćenog softvera koji je kontrolisao poslovne procese. “Realno, sistem nikada nije zaživeo pošto mi nismo Nemci, treba nešto ostavljati i sa strane. Pa, kako bi čovek zaradio mimo plate ako nešto ne zavrne? Nego, daću ja to našim majstorima da naprave još bolji i jači program. Koliko uopšte može da bude teško?”, obznanio je naredni potez ovaj poslovni mag, takoreći elektromen.

Za razliku od luke koji je koliko-toliko stručan (čuj mene štetan) po sistem za koji je nadležan, veseli radovan svemu pristupa po principu- nisam majstor, al’ mogu da pogledam.

“Nisam pravnik, al’ mogu da ocenim da tu nema poznavaoca zakona koji bi sročio pismen zahtev”, komentarisao je ovaj dispečer teretnih mašina zahtev trojke za asistencijom Eufora da se k’ licu pravde privedu kršioci zakona.

“Nisam ginekolog, al’ mogu da primetim da je nekima ovde bolje da rađaju nego da odgađaju”, dobacio je poslanici koja bi, da je po Radovanovom, sedela kod kuće i podizala decu, umesto što u skupštini zauzima mesto intelektualnim gromadama i ljudskim veličinama u kakve i sebe, pretpostavljamo, ubraja. Ipak, kad je ovo što mu je izleteo na skupštinskom odboru odletelo u javnost, Radovan je, dosledan kakav samo političar ume da bude, okrenuo ploču.

“Ko? Ja da tako nešto kažem? Nisam, tako mi lovačke sreće i svetog Eustahija, zaštitnika lovaca. Znate mene, poštujem žene. Posebno kada su u kući i ne pričaju mnogo”, pravdao se Radovan da mu je sve podmetnuto.

“Kad selo gori, ti se češljaj praveći se da nemaš briga”, deviza je baje koji je to, može biti, čuo od svoje babe jerbo nam je dedine savete već preneo.

Zato je u nedelji iza nas odlučio da se pozabavi najvažnijim - da se Mrkonjiću dodeli status grada.

“Biće lakše nego za Laktaše kad sam morao neke za laktove da vučem i da nagovaram da glasaju. Za Mrkonjić nema zime, biće to mrak”, obećao je baja da će čim pre napraviti ovaj potez koji će doneti epohalne promene u sredinu koja zaista može da kaže da joj većina stanovnika živi u gradovima, ali Austrije.

I u tome možda i leži odgovor zašto im je sve prepušteno. Zato što smo, u nemoći, odustali od toga da sređujemo i popravljamo sopstvenu zemlju. Sad ne preostaje ništa drugo nego da bespomoćno gledamo kako je rastaču.

Trenutno stanje na graničnim prelazima donosi Auto-moto savez Republike Srpske

Stanje na graničnim prelazima možete pratiti UŽIVO i putem aplikacije za Android Auto-moto saveza Republike Srpske!