Godinu privodimo kraju. Za razliku od prethodnih, ove ponešto stiže na naplatu. Možda smo jedina zemlja čiji je ministar bezbednosti sada i doslovno na bezbednom- iza brave. 

Poneko je imao priliku da predstavu o propasti jednog društva i o korupciji sudstva gleda na sceni. Naime, premijera „Razbijenog krčaga“ je izvedena prošle nedelje u Banjaluci. Većina nas u stvarnom životu posmatra kako su, ne samo razbili krčag, nego prodaju i krhotine dok nas ubeđuju kako su krčazi izašli iz mode, kako nikada nisu bili u tradiciji ovog naroda, kako su oni koji istražuju šta se desilo strani plaćenici i neprijatelji naroda i tome slične gluposti. A videli smo i da se bez svakoga može. Zato, predsedniče, odmori.

Nema smisla da se svađamo, a sad je kasno da se opirete. Najbolje je da sve pare meni date. Em sam ovde glavni, što znači da boljeg nemate, em vas i ne pitam“, rekao je baja prošle nedelje. Onda je dao signal i da se uzmu milioni od Banjaluke i Bijeljine. Potom je saznao da i baji može da doskoči baja makar ga žutokljuncem smatrao.

Sve sami šokovi prošle nedelje. Javnost  je najpre bila zatečena otkazivanjem nekakvog samita u Neumu, a potom i kolektivnim gledanjem televizora u Trebinju. Ispalo je da u Vladi, umesto ministara, sede polaznici pačije škole. Zato su bez pogovora, u redu po dvoje,  sledili direktivu i organizovano otišli da gledaju i slušaju šta će patak reći kad metne naočare svoje.

Ako vam se čini da ste sve ovo već videli- ne čini vam se. Zato se i nismo uzbudili kada su prošle nedelje najavili nuklearni sukob i kraj sveta. Šta je jedna atomska spram armije naših parazita? Toliko smo oguglali da nam se brz kraj ne čini strašnim. Dođe više kao oslobođenje od muka.

Mediji su prošle nedelje upozorili na konje na putevima Romanije, magarca u Novom Gradu i evropske jelene na Majevici. Nisu registrovali da daleko veća opasnost preti od zveri koje haraju institucijama, što će reći društvom.