Nekada su retki spoznavali sa kako malo pameti se upravlja svetom. Danas je to očigledno. Što veća budala, to je izvesniji napredak. Boj se, normalni čoveče, neuki svih zemalja sada su u sedlu. 

Nećemo stati na šumama. Odlučni smo da sve sredimo, rekla je stara metla koja kao nova čisti. Onda se javio noćni vuk i stavio šapu na rame kaurina: ovo ja čuvam, a metlu mogu i da izgrizem. Posle se sve stišalo. Po svemu sudeći, vuk će pojesti magarca, kao i do sada.

Iako je jesen, sve se prošle nedelje vrtelo oko ljubavi.

“Evo, solim rane”, javio se baja sa podignutim prstom, “ometaš me, taman sam zamahnuo da ubodem i u oko. Bolje tenzija, pa i rat, nego ove rate koje mi vise nad glavom. Za sada sam postavio bilborde, zamajavam ljude da treba da se ponosimo zločinom. Ovce su to, ja da ti kažem. Zato ne stajem.

U nedelji iza nas su u državi raspisani izbori čime je republička Skupština opet ispala najgluplja u (ovom) društvu. Konkurencija jeste velika, no naši su parlamentarci šampioni u disciplini da posluže. Ne čudi to što nam se ministar pravde preziva Bunoza. Adekvatnije nije moglo imajući na umu sistem u kome nam život prolazi.

Jeste da baja drži na svojim plećima sav teret, kako euforično reče glumac, ali je heroj iz senke toga dana bila bina. (Iz)Držala je ekipu tešku najmanje nekoliko milijardi.