Program 11. Beogradskog festivala igre

Posmatrajući Srbiju i region, ovaj Festival je doneo novu igru i smisleno pridobijao publiku. Domaća kulturna javnost pratila je premijerna izvođenja više od 150 vrhunskih naslova, upoznala najvažnije savremene koreografske rukopise i otkrivala plesne produkcije u isto vreme kada i velike svetske metropole. Festival je uspostavio standarde savremene plesne i pozorišne estetike, i prikazujući vrhunske domete umetničke igre, pružio istinsku podršku domaćim profesionalnim igračima, pedagozima, koreografima i mladim baletskim talentima.

Prošle godine održan je deseti, jubilarni put, a ovogodišnji jedanaesti festival se održava pod visokim pokroviteljstvom Delegacije EU u Srbiji dobivši i pokroviteljstvo Republike Grčke, predsedavajuće Savetu EU. Generalni pokrovitelj Festivala je kompanija Vip mobile, a podršku mu pružaju i Societe Generale banka, Bambi, Roche, Doncafé, Grand Casino Beograd, Henkel Srbija, TeleGroup, Carpetland, Fiat, hotel Hyatt Regency Beograd, Nestlé Adriatic, saobraćajno preduzeće Lasta, Heineken kompanija u Srbiji, dok su novi prijatelji Fondacija Hemofarm, Eko Srbija, DDOR Novi Sad, i drugi.

Program ovogodišnjeg BFI-a:

30. mart u 20h | Sava Centar: Svečano otvaranje Festivala u Centru Sava, dovodi po prvi put u ovaj region čuvenu američku trupu Hubbard Street Dance iz Čikaga. „Hiljadu delova”, celovečernji balet koji potpisuje mladi popularni koreograf Alehandro Serudo, zapravo je delo inspirisano drugom zahtevnom umetničkom formom – vitražima Marka Šagala.  Beogradska publika je imala priliku da se upozna sa radom ovog koreografa, a kritičari su složni u tvrdnji da je “ova postavka potvrda vrhunske interpretacije i nepredvidivosti mašte“.

31. mart u 20h i 1. april u 17h| Pozorište na Terazijama: Švajcarska trupa Cimerman & de Pero, gostuje po prvi put na Beogradskom festivalu igre. Koristeći tela, predmete i muziku, ovaj dvojac stvara smešne, nekonvencionalne pozorišne komade, u okviru promenljive scenografije. Njihov teatar bez reči je pun apsurdnog humora i duboke ljubavi prema detaljima. Objekti su živa bića, a ljudi su stvari. Nije uvek jasno o čemu se radi, tako da ste primorani da razmišljate na neuobičajen način. Čarobni svet kakav režiraju Cimerman i de Pero, nastupao je u pozorištima i na festivalima širom sveta, između ostalog u pariskom Théâtre de la Ville, na Festivalu u Avinjonu, u londonskom Barbikanu, Operi u Sidneju, lozanskom Teatru Vidi, na Grek festivalu u Barseloni, ciriškom Šaušpilhausu, Velikom teatru u Luksemburgu, Teatru de Singel u Antverpenu, na Atinskom festivalu… U Beograd donose predstavu čudnog naziva “Šija je bila Vrat”.

1. april u 20h| Kulturni centar, Pančevo
2. i 3. april u 20h| Beogradsko dramsko pozorište: U Pančevu i Beogradu, igraće se „Šaputanja“, poznatog francuskog hip hop koregrafa, Bube Landrija Čude. Predstava koja je osvojila publiku i kritiku Bijenala igre u Lionu, bavi se ljudima u zatočeništvu, odnosno istražuje psihologiju zatvorenih, otkrivjući koliko je zatočeništvo u nečijoj glavi, u nečijem telu, a koliko između zidova. Kako se telo ponaša kada se oseća sprečeno, svesno da više ne diše, da više ne sanja, ili da se više ne nada? “Buba Landrij Čuda poseduje okretnost i iskrenost čoveka koji zna odakle dolazi i gde želi da krene… Sa ovim duetom on zapravo vraća veru u umetnost.” (Le Monde)

5. april u 20h | Sava Centar: Po mnogima najveća zvezda britanske i svetske plesne scene, a svakako najnagrađivaniji koreograf Akram Kan, partner Žilijet Binoš i Silvi Gilem, poželeo je da predstavi najnoviju produkciju svoje trupe na Beogradskom festivalu igre.
Delo neobičnog naslova “iTMOi (in the mind of igor)”, svojevrsni je osvrt na način na koji je stvarao Stravinski, na dinamiku kojom je ovaj kompozitor transformisao svet klasične muzike prizivajući emocije kroz simbole. “Šokantno izmaštani haos Akrama Kana, uvlači nas u kreativni vrtlog iz kojeg se rađa umetnost.” (The Guardian)

6. april u 20h | Opera Madlenianum: “Gustavija” je predstava koja dovodi u vezu dve izuzetne koreografske veličine, potpuno različitih umetničkih biografija, ali nadahnutih sličnim razmišljanjima o budućnosti scenske umetnosti. Matilda Monije i La Robot, stvorile su i izvode predstavu koja se oslanja na svet klasične burleske. Gustavija je žensko ime, zapravo - umetničko ime. Gustavija razgovara o važnim temama koje je opsedaju. To su vanvremenske, klasične teme poput onih o ženstvenosti, smrti, pozorištu... Kroz posrednu upotrebu alata burleske, Gustavija opisuje svoju profesiju; stranputice, brige, padove i radosti, i sve ono od čega su podjednako sazdani umetnost i običan život.

7. april u 20h | Pozorište na Terazijama: Po prvi put na festivalu igre nastupa trupa iz Australije. „Srećan kao Lari” je zabavna, razigrana i dirljiva plesna predstava, koja istražuje neuhvatljivu prirodu ljudske sreće. U kreaciji nagrađivanog australijskog koreografa Šona Parkera, ova moćna postavka kombinuje opojan miks baleta, brejk densa, vožnje rolera i fizički zahtevne savremene igre. Likovi u ovom komadu nastaju iz Eneagrama, psihološkog sistema koji mapira devet tipova ličnosti: Perfekcionistu, Davaoca, Izvođača, Tragičnog romantika, Posmatrača, Đavoljeg advokata, Optimistu, Gazdu i Posrednika – “podešenih” na živu, elektro/akustičnu muziku.

8. april u 20h | Beogradsko dramsko pozorište: "Instrument 1 <otkrivanje nevidljivog>", predstavlja jedinstveno istraživanje sicilijanskih navika i tradicije, otkrivajući "marranzano", tipičan instrument koji se često povezuje sa “mafijom” i evocira tradicionalne sicilijanske teme. Za ovu produkciju muzičar Pučio Kastrođovani, zajedno sa koreografom Robertom Zapalom, otpočinje iscrpno istraživanje instrumenta koji donosi upečatljiv i originalan zvuk i ritam. Produkcija predstavlja prvi korak "re-mapiranja Sicilije", svojevrsnog putovanja koje ima za cilj novo otkrivanje ovog italijanskog ostrva, kroz posve jedinstven plesni jezik.

9. april u 20h| Opera Madlenianum
10. april u 20h| Narodno pozorište “Sterija”, Vršac: “Igra senki” je omaž jedinstvenoj vezi između Baleta Augzburg i poznatog izraelskog koreografa sa stalnom adresom u Holandiji - Icika Galilija. Fokusiran na upotrebu tehnike u službi individualnosti igrača, i jedinstvenog korišćenja rasvete, Galilijev rukopis poseduje rafirman koji je nadaleko prepoznatljiv. Veče čini 6 kraćih postavki, koje kritičari berlinskog magazina BalletTanz najavljuju kao “najbolje od Galilija”, dok londonski Dance Europe obećava “atraktivne komade koji će jednako zadovoljiti stalnu i novu plesnu publiku”… Nemačka premijera ove večeri je zakazana neposredno pred nastup na Beogradskom festivalu igre, a za domaću publiku, ovo je prilika da po prvi put na našoj sceni upozna Anu Đorđević, prvu solistkinju ove kompanije.

11. april u 20h|Sava Centar
12. april u 20h |Srpsko narodno pozorište, Novi Sad: Prvo, istorijsko gostovanje Velikog kanadskog baleta u Beogradu i Novom Sadu, i to sa postavkom Ohada Naharina koja će sigurno ući u sve antologije savremene igre. Celovečernji „Minus jedan“ je originalno nastao za ovu kompaniju, i predstavlja “posve jedinstveno, fantastično, neponovljivo plesno iskustvo. Trupa koristi klasičnu tehniku uz mešavinu mnogih umetničkih uticaja, kako bi stvorila komad koji je moderan, a ipak privlačan i onima koji uživaju u tradicionalnijim predstavama. Ljubitelji klasičnog baleta, fanovi Fosa i entuzijasti koji vole „Cirque du Soleil“, uživaće u višeslojnoj predstavi... I, jedino što mogu da požele - jeste još jedno izvođenje.” (New York Times). U okviru ovog programa, četvrti put za redom, dodeljuje se nagrada Vip poziva, direktoru Velikog kanadskog baleta, Gradimiru Pankovu.

12. april u 20h| Opera Madlenianum: Svetska premijera na Beogradskom festivalu igre, koju potpisuje jedan od najpopularnijih koreografa našeg vremena, Andonis Fonjadakis.

“Wisteria Maiden” je audio vizuelni koreografski spektakl u kome 8 muških igrača nastoji da ukroti svoju impulsivnu prirodu. Neizmerno moćan, a istovremeno nežan rukopis koreografa, inspiraciju traži u načinu na koji japanska umetnost tretira vreme, bez pokušaja da ga reprodukuje.

14. april u 20h| Opera Madlenianum: Festivalska publika je već navikla na odlične belgijske produkcije, a “Zapisnik sa lica mesta” to svakako jeste. “Mišel Noare nam isporučuje razigran komad, prepun elemenata Hičkokovog stila filma noar, istovremeno otkrivajući ono najbolje u četiri fantastična izvođača... Za kratko vreme, sve postaje misteriozno u ovom komadu u kome mrtva tela ustaju da igraju i žene nestaju, otrgnute daleko rukom koja se pojavljuje niotkuda... Brilijantna koreografija gledaoca od početka do kraja drži u zamci, i nudi veličanstvene prelete između napetih scena, odigrane u savršenoj celovitosti sa realnijim ili narativnim scenama, oslanjajući se na neverovatnu fizičku virtuoznost izvođača” (Le Soir).