Srđan Puhalo - Kad sveci marširaju

Ja jesam, i moram vam priznati da sam impresioniram svime što je napisano, a napisano je mnogo. U stvari napisano je sve. Od Dejtona, preko paralelnih veza sa Srbijom, do boljeg zdravstva, školstva, nauke i kulture, do pravednijeg razvoja regija, zapošljavanja i čuvanje ćirilice.

Obećali su nam da neće biti nepotizma kod zapošljavanja, korupcije, transparentnost, decentralizaciju budžeta, kratkoročne i dugoročne strategije razvoja, podizanje nataliteta i naravno EU.

U tome i jeste problem.

Deklaraciju kao da je pisalo neko manastirsko bratstvo, a ne političke partije koje manje ili više svakodnevno viđamo po državnom parlamentu, Narodnoj skupštini Republike Srpske ili na su na vlasti u mnogim opštinama.

Znači u startu je krenulo sa populizmom i podilaženjem narodu i tako se možda mogu dobiti izbori, ali ne i reformisati Republika Srpska. I sve ovo za četiri godine, bez obzira na to što će na polovini mandata da se dese novi lokalni izbori.

Dragi moj „Savezu“ vi dobro znate da:

1. Reforme bole i uvijek nailaze na otpor.

2. Reforme traže hrabre i odlučne, a ja ih među vama vidim samo sporadično.

3. Reforme podrazumijevaju nešto novo, a to ne ide sa starim ljudima.

4. Reforme traže planove, taktike i strategije, a vi ih nemate.

5. Reforme nude rješenja, a vi samo kritikujete.

6. Reforme traže novac, a mi ga danas nemamo.

7. Reforme traže vrijeme, a vremena je sve manje.

8. Reforme traže optimizam, koji se ne zasniva na antidepresivima.

9. Reforme traže iskrenost, a meni se čini da vi to niste.

Sve što je „Savez za promjene“ ponudio, ponudiće i sadašnja Vlast i ostaje da se vidi kome će narod povjerovati.

PIŠE: SRĐAN PUHALO