“ ОНО КАДА СИ „РАДНИК“ У ЈАВНОМ ПРЕДУЗЕЋУ
Оно када си радник (мисли се на оне који бар на вријеме долазе на посао), а радиш у државним институцијама, установама, јавним предузећима и др. којекаквим организацијама које су на државним јаслама.
Мораш прво да дођеш на вријеме на посао, јер у супротном директор ће ти сабрати минуте и одбити од плате, у најблажем случају дубоко ће га увриједити што на такав начин нарушаваш његову репутацију.
Оно када си радник, мораш да дођеш и прије времена, скуваш кафу, очистиш столове. Скуваш кафу за оне „политичке“ подобне, да не буде „млого“ ни врућа, а ни „ладна“, онако таман. Столове да обришеш, јер ако ти случајно уђе Симина чистачица да усиса, а ти ниси обавио претходне радње, биће галаме и џогера по глави.
Када си радник мораш да радиш свој посао прије времена, да би стигао урадити и посао овог „политичког“, јер тај је сву ноћ „банчио“ за директора и општенародну добробит. Да, да радио је политички, није то лако, чак је и о теби „причо“, не смије ти нико ништа док си његов играч.
Оно кади си радник, требаш да ћутиш, да не лајеш о овим политичким, па што си такав „чоик“, што ти смета што се неко изборио да се понекад појави на посао. Па ајде, ако си тако паметан, снађи се и ти. Или случајно ако си видио колегу да у току времена ради приватне послове, што си љубоморан, тешка времена, јадни људи довијају се на свакакве начине.
Оно када си радник, сваког јутра си на рапорту код ових „глава вишље“, како си то јуче пропустио, погријешио, гдје ти је био овај политички... Што га мало не укључиш у посао, па увијек су старији водили кроз посао младе. „ ШТААА ... не долази на посао, па дисциплинску покрени“, али му се када буде ослобођен због мобинга, извини, да те не тужи не дај Боже.
Оно када си радник, мораш бити задовољан платом. Па већ си стимулисан, на то ћете свакако подсјетити „глава вишље“, јер побогу па „издигно“ те у првог сарадника. Оно кади си радник не смијеш да имаш приједлог или иницијативу, ауууу... што си се ти уфуро, ти би ко сада нешто мијењао. И то нешто што тако наопако годинама функционише, а да се нико не буни, нико не тужи. И шта сада си ти ко паметнији од већине, као смањићеш губитке, па да то тако функционише, већ би то неко паметнији од тебе предложио.
Оно када си радник и останеш да радиш послије 15 часова, сви те мрзе, сви ти завиде, јој како се увлачиш овој „глави вишље“.
И сада ко имаш став, кажеш не може то тако, о каквим ставовима причаш, шути буди срећан што радиш и ево ти још посла, ваља се доказати сада када је ова нова Систематизација. Јер видиш притисака на ову „главу вишље“, и она те штити, а ти такав безобразан умјесто да кажеш ХВАЛА, имаш став!
Оно кади си радник, ј... те и овај одозго и онај одоздо, више фигуративно. Не, немаш ти среће, да будеш нечији љубавник/ љубавница, ко још хоће такве изнурене, потрошене. Овим горе треба неко неоптерећен, овим степеницу ниже неко ко ће их погурати.
Оно када си радник и имаш још бар трунку воље за животом, требаш да запакушеј своје гаће и бјежиш преко „црте“ куда те ноге носе. ”