“ Kovačević ne razumije emotivne veze ljudi sa gradom jer je emotivan u pogledu svog sela.
Sevlid se prisjeća i priziva dolaske ljudi u Doboj kao tokom devedesetih.
Sreto Pekara, šofer iz neke maglajske selendre priča o urbanizmu i Ajfelovom tornju.
Stvarno je sve otišlo u materinu.... ”