“ Ja kao dijete poginulog borca uvijek sam nepodoban svima i svakome. I onda kad sam molio Opštinu za stipendiju nisam na to imao pravo iako mi je otac tu radio. Odn gosp Petrovic ne da me je odbio nego nije na molbu nikad odgovorio. Mogao sam posao da trazim samo negdje daleko od Doboja jer u Doboju za mene nikad nije bilo posla. Ne zahvalnost nego ni ono na sta sam imao pravo nikad nisam dobio. Moj otac nema spomenik u ovom gradu jer njegov zivot nije vazan.Djeca poginulih se uzimaju u usta za sve i svasta a sami od tog većina nas nikad ništa nije dobila.Ne sporim neki jesu ali ja jednostavno nisam nikad bio dovoljno dobar za ovaj grad.Bio sam dobar samo za rat.Sada sam dovoljno daleko i nemoj da bi ko trazio kakvu donaciju od mene kao proljetos kada je gospodin Jerinic sakupljao navodno za respiratore.HVALA VAM DRAGI SUGRAĐANI ŠTO STE SE POTRUDILI DA MI DATE DO ZNANJA DA JA NI MOJ OTAC NISMO BITNI DALI STE MI VJETAR U LEĐA DA ODEM NEGDJE DRUGO I GRADIM BOLJI ŽIVOT. ”