“ Ko zna šta bi bilo da je u Doboju bilo više ljudi sa svojim ja i samo malo hrabrosti?
Možda bi i ovi taoci sa ceste bili oslobođeni, pa da probaju i oni da žive normalno.
Da ih više niko ne ucjenjuje. A ne da samo čekaju da neko drugi i njima izbori slobodu. Nije lako biti rob.
Mada ima ovdje i bar 150 godina robije, a i onih poltrona i seoskih pomija. Njima više niko ne može pomoći. To se i na djeci vraća. ”