“ E moj gospodine profesore,
neću da branim pomenutog Blagojevića jer evo možda ste u pravu a možda i niste, ne znam, ali zašto je toliko mržnje u vama prema ljudima koji su silom prilika došli u ovaj VAŠ GRAD. Pa je li to možda znači da ste voljeli da mi nismo došli a da su neki drugi ostali? DOŠLJAK, DOŠLJAK, pa ne mogu da vam poželim da i vi dočekate da budete došljak, nažalost nisu me roditelji tako vaspitali, a volio bih da jesu. Da i vama neko pruži dobrodošlicu i prijateljsku ruku, kako to vi lijepo rekoste. Koja dobrodošlica, koja ruka i koje bajke za malu djecu. Niko meni nije ništa pružio, sve što imam sam stekao (čitaj kupio) teškom mukom i da mi bar niste "pomagali" vjerujem da bi mi bilo bar malo lakše.
Nakon ovog Vašeg teksta drago mi je da bar nisam imao tu SREĆU da ste mi vi predavali i učili me životnim vrijednostima.
Zamoliću Vas da slobodno lektorišete ovaj moj komentar i sve gramatičke ispravke ću da prihvatim, ali dalje od toga nemojte da idete, moj profesore :)
Nije čudo što nam ovako ide i što kao narod propadama brzo ali sigurno. Takvima kao što ste Vi pripadaju najveće zasluge. ”