“ Родољуб Распућину и осталим коментаторима а прије свих "још једном дошљаку али не за дуго"
Циљ мог коментара је био да подстакнем расправу на питању које је отворио Марко Јовановић, алијас.. Т. Н. (кога сам препознао по неким његовим предратним опозиционим салтирањима) јер мислим да у Добоју данас живи доста мислећих људи. Распући, са чијим коментаром се потпуно слажем, је један од таквих. Наравно, највише је оних које ништа не занима што је посљедица многих евидентних узрока који леже у стварности времена комунистичке власти која и јесте била погубна јер нас је обмањивала у смислу како то покушава и тобожњи Марко који не да закасни на Косово него, очито није не мислио да тамо крене (у фигуративном смислу, наравно) за својим родом. Разумијем и такве као "Још један дошљак али не задуго." јер су разочарани као дошљаци који су све изгубии у Зеници, Маглају и гдје све не а немају никакву визију како би утицали да се ставраи у ДОБОЈУ мијењају. Добој, очито није њихова стварна перцепција а неки од дошљака су се добро окористили уз Обрена и обновњену политику братства и јесинства с Бошњацима
!(Сик!)
Знате, господо, мене су прије седам осам година убјеђивали млађи људи, дошљаци из Обреновог окружења и са његовог платног списка, како је ОН(по њиховом) човјек мудрости равне Књазу Милошу на шта сам им је одговорио тако да не могу из пристојности поновити свој одговор сада. Јер ти Обренови мудоносци су се дрзнули да зрелом човјеку који није сисао весла подваљују кукавичије јаје као да ја не знам Обрена кад је у опанцима стидљиво и снисходљиво "сљегао" у град и касније пољубио скуте Илији Типури како би се додворио да му овај дадне хљеба без мотике.
Они који су знали за Обренову снисходљивост, дали су му 1991. године положај начелника СЈБ не слутећи како ће их овај касније СЈ(е)Б-ати уз инструкције и издашну помоћ Реиса и муфтија Исламске вјерске заједнице.
Дакле, много је ствари које оптерећују Добој како овај данашњи, тако и његово наслиђе из прошлости, много да се могу написати серијали књига. Марко је писац, уколико сам га дешифровао и добро би било да умјесто оне своје блам-књиге која није нашла читаоце у Добоју напише нешто, па нека буде и апологија комунистима, како би дао примјер људима попут једног чиче Мирка Тодића из Јошаве да одговоре и побију лажи , како је то учинио речени Тодић с књигама Тодора Вујасиновића "Озренски партизански одред" и Светислава Николића "Немирни осињак". Истина ће кад тад изаћи на видјело и она ће бити свјетионик који ће потоњим нараштајима показати прави пут а без тога овдје нема промјена набоље нити заустављања младих на њиховом походу на Запад. ”