“ U srednjim školama nastavu pohađaju mnogi učenici koji su putnici. Neki od njih putuju i po sat vremena u jednom pravcu. Znam da je i ranije bilo putnika, ali su ranije bila bolja, sigurnija vremena. Kako da se učenik koji se iz nekog razloga zadrži u školi, prevozu i sl. javi porodici?
Mislim da nije cilj da im ukinemo prednosti moderne tehnologije, nego da ih naučimo da su to sprave koje mogu biti korisno pomoćno sredstvo u savladavanju nastavnog gradiva, čitanju mapa i snalaženja u prostoru, stvaranja divnih fotografija prirode, druženja, pa čak i fotografija koje će koristiti za pravljenje zanimljivih prezentacija u okviru projektnih zadataka. Kod nas se uvijek kupuje samar, pa tek onda konj. Nije još ni istraženo koliko su mobilni telefoni sami po sebi štetni, a već se donose stihijske, radikalne i nepromišljene odluke, sve to od strane naših velikih stručnjaka u vladi i, naravno, onog na vrhu koji je stručnjak za sva pitanja. Kod nas uvek važi pravilo: ukini, zabrani, oduzmi. To nikad nije i neće biti dobar vaspitni metod. To će samo biti izgovor za prekršaje, "švercovanje" mobilnih telefona u škole i laganje. Učimo ih da lažu i da kriju. Loše stvari na internetu mogu se gledati i poslije škole, u društvu ili kod kuće. Zabrana telefona u školama neće ni najmanje smanjiti broj prekršaja pod uticajem Tik Toka. To je pomalo i do porodice.
Nisam za to da mobilne telefone koriste mlađi osnovci, ali starije đake upravo škola treba da uputi kako koristiti savremenu tehnologiju u dobre svrhe. Radim u prosveti i poznajem više kolega, među kojima sam i ja, koji učenicima na času zadaju istraživačke zadatke koji podrazumijevaju upotrebu interneta na mobilnom telefonu, jer vrlo dobro znate da naše učionice nisu baš sve do jedne tako dobro opremljene. To je ujedno i prilika da im se pokaže da se mobilni telefoni prvenstveno koriste za dobijanje korisnih informacija. Zabranom upotrebe mobilnih telefona nećemo imati priliku da im to pokažemo. ”