“ Krnjinac, druze ,ja sam odavno prestao da pricam, da pozdravljam da srecem sektase, skolski drugovi, bivse kolege, komsije, gledam ih SA VISINE i ponosan sam na to. Da mi je mater u tome, odrekao bi je se, dok je god u tome, poslije bi joj mozda dao sansu, brat, seatra, ko god. Tu "vecinu", koja je dopustila da ucestvuje u unistavanju nasem zahednickom, treba biti izopstena od nas, poznavalaca, prijatelja, roditelja, trebamo ih pljuvati i marskati, dok ne shvate sta rade, smecari. Mozda je radikalno, ali… mi cemo nestati, a to je radikalno. ”