“ Pitanja za kritičare:
1. Koliko su puta vaši roditelji bili u inostranstvu prije rata (osim ako nisu išli da rade na građevini)? - Ja sam bio najmanje 10 puta a imao sam '92-ge dvanaest godina, nabavljao sam džojstike za komp (koji sam imao dok većina nije imala struju)... U mojoj zgradi koja je imala 36 stanova bilo je 10-ak auta, danas ih ima svaka šuša koja se dovukla u ovaj grad - i da li bi danas ponosni vlasnici OUTA pristali da voze po sistemu "par-nepar" u zavisnosti koji je broj na registraciji. Rijetki koji su išli do tog Trsta donosili bi kafu (koje nije bilo legalno dugi niz godina), leviske i "super rifle" farmerke... Toliko o putovanjima u inostranstvo u priči Dalmatinca.
2. Godine '82-ge, koju pominješ, ex Jugoslavija je bankrotirala i izvela najveću devalvaciju dinara do tad (mislim da je ukinuto 8 nula) - podatak se može naći u literaturi za Ekonomski fakultet...
3. Pranje zuba, cigarete na ulici i ne bacanje smeća na ulici: neću ni komentarisati, jer to nije važilo južnije od Slovenije, koja je, da budemo pošteni, samo formalno bila u Jugoslaviji (ljubili nas za novu godinu kroz najlonsku kesu)...
4. Da li si ikad pomislio da sad imaš kredit kakav imaš baš zato što su ti mama i tata uzimali kredite koje je "vraćala" inflacija?
5. A ovog degena što se odaziva na Mitar da pitam: sine, imaš li ti išta u životu osim te stranke, svaku priču završavaš porukama o stranačkoj pripadnosti. Postoji u glavi jedan organ koji se zove mozak, i on služi da bi se njime mislilo - oni koji ne znaju da ga koriste odlaze po mišljenje u stranku, mami i tati, ženi - koga već ko ima. Pametnom dosta. ”