“ Bilo bi dobro da jedan tekst posvetite pacovima koji u sred dana trče po kvartu u potrazi za hranom (živim u centru grada, onom starom, a ne ovom novokomponovanom, sa pet kladionica), a deratizaciju niko ne vrši. To više kao da ne postoji. I žohari su se pojavili u mnogo većem broju.
I ranije se znalo desiti da ugledam nekog glodara u blizini zgrade, ali to je bio izuzetak, a danas je pravilo. Nema dana da se ne pojavi ispred nečije garaže, ispod automobila, stepeništa. Grad zaista deluje apokaliptično. Vratiće nam se bolesti koje nismo dugo imali, a neke su potencijalno smrtonosne. Deca iz kvarta se igraju na travnjaku iz čijih rupa malo-malo pa iskoči poneki pacov.
U ovom gradu više ništa nije bitno, samo rušiti i graditi zgrade, onako bez plana i namene, potpuno stihijski, kad se ukaže povoljna prilika za pojedine, koji sisaju krv narodu i zloupotrebljavaju svoj položaj i bliskost sa korumpiranim strukturama vlasti...
Što se pasa tiče, oni zaslužuju više pažnje i bolji tretman od ovog grada. Nemojte samo reći da nema sredstava, jer smo se svi uverili kako se ovde troše sredstva i kako se odjednom nađu pred svake izbore i kad je određenim ljudima potrebno. ”