“ Патријарх српски Порфирије говоро је и бесједио умно, богонадахнуто, али и људски, крајње одговорно и саосјећајно, као наше горе лист. Говорио је језиком и дискурсом који је свима нама који смо остали живјети овдје, у овој несретној, библијски пострадалој, окупираној земљи, потребан као хљеб насушни.
Хвала му до неба, јер нам је показао да нисмо сами. ”